Орахов До — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Ситна измена
Ред 11:
| поштански код = 88370
| позивни број = +387 36
| гшир = 42.82818282
| гдуж = 17.9269
}}
Ред 21:
Бискуп фра Доминик Андријашевић, родом из [[Попово поље|Попова поља]], поднео је извештај 1629. године [[Ватикан|Риму]] о стању католичке цркве у Доњој Херцеговини. За парохију Орахов До, [[Завала (Равно)|Чешљари]] и [[Голубинац]] навео је да је чине 40 католичких породица у сва три села, и да је једну од тих породица, која је била православна, превео у [[Католицизам|католичанство]]. Међутим, у селу је и тада било православаца, тако је манастир Завала 1514. године купио један виноград од Боже, сина Радованова, из Орахова Дола, а земљу је куповао у овом селу 1600. и 1618. године. Према народном предању, сеоски род [[Бошковићи (породица)|Бошковићи]] били су православне вероисповести, а њихов припадник [[Никола Бошковић]], отац [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]], се одселио у [[Дубровник]] као православац.{{sfnm|1a1=Филиповић|1a2=Мићевић|1y=1959|1p=62}}
 
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] из Орахова Дола је било припадника [[Усташе|усташа]] који су чинили злоничезлочине над православним српским становништвом околних села у Поповом пољу. Међу најозлоглашенијима се помињу Мартин и Никола Бурум.<ref>{{cite journal |last1=Ћук |first1=Манојло |title=Јама Јагодњача на Ржаном долу - мјесто усташког злочина над Србима Попова поља и околине |journal=Злочини Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима 1941—45. године на простору Херцеговине |date=2014 |page=265}}</ref>
 
== Становништво ==