Српска војска Крајине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 105:
 
=== Добровољачке и паравојне формације ===
У оружаним јединицама СВК, нарочито на почетку ратних сукоба, важну улогу су играле добровољачке и паравојне формације. Учешће у одредима самоодбране и Милиције било је добровољно. Велики број добровољаца је дјеловао у одредима који су основанимосновани на подручју Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Многи од њих су били под надзором [[Служба државне безбедности|Службе државне безбједности]] и били су под командом Југословенске народне армије.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=42}}
 
Истраживачи су идентификовали бројне формације које су дјеловале у Српској Крајини. „Српски четнички покрет” је основао Војислав Шешељ крајем 1990. године. Одреди четника су били међу првима који су стигли у Српску Крајину, гдје су учествовали у многим борбама, укључујући и битку за Вуковар. Још једна слична формација, основана такође 1990. године, били су [[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]]. Они су дјеловали у многим дјеловима Српске Крајине, формално потчињени секретаријату унутрашњих послова АП Војводине. Оснивач Белих орлова је био Драгослав Бокан, један од оснивача [[Српска народна обнова|Српске народне одбране]]. У прољеће 1991. године он је основао још један одред — [[Душан Силни (паравојна формација)|Душан Силни]] — који је учествовао у борбама у источној Славонији. Друга велика добровољачка јединица била је [[Српска гарда]], коју је организовао [[Вук Драшковић]] предсједик Српског покрета обнове, а учествовала је у борбама у западној Славонији и Лици, а најпознатија је по свом учешћу у [[битка за Госпић|бици за Госпић]], током које је погинуо њен командант [[Ђорђе Божовић Гишка]]. Гарда је имала око 1.500 бораца, организованих у три батаљона коју су углавном попуњавали Срби из Војводине.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=43}}