Одбијање светлости назива се [[рефлексија]], а лом светлости [[prelamanje svetlosti|рефракција]]. Разлагање беле светлости у боје назива се [[дисперсија]].
Постоји мноштво типова извора светлости. Најчешћи светлосни извори су термални: тело на датој [[температура|температури]] емитује карактеристични спектрарспектар радијације [[апсолутно црно тело|црног тела]]. Једноставни термални извор је [[сунчева свјетлост|сунчева светлост]], што је радијација коју емитује [[хромосфера]] [[Сунце|Сунца]] на око 6.000 [[Келвин]]а. Она је највећа у видљивом региону електромагнетног спектра у погледу таласних дужина<ref>[http://thulescientific.com/LYNCH%20&%20Soffer%20OPN%201999.pdf -{On the Solar and the Color Sensitivity of the Eye}-]</ref> и око 44% енергије сунчеве светлости која досеже до површине Земље је видљиво.<ref>{{cite web|url=http://rredc.nrel.gov/solar/spectra/am1.5/ |title=Reference Solar Spectral Irradiance: Air Mass 1.5|accessdate = 12. 11. 2009 }}</ref> Још један пример су [[Електрична сијалица|сијалице]], које емитују само око 10% своје енергије у облику видљиве светлости, док је остало инфрацрвено. Историјски често коришћени термални извор светла су биле ужарене чврсте честице у [[пламен]]у, мада оне исто тако емитују највећи део своје радијације у инфрацрвеном опсегу, и само малу фракцију у видљивом спектру. Најизраженији део спектра црног тела је дубокој инфрацрвеној области, са таласном дужином од око 10 [[микрометар]]а, за релативно хладне објекте као што су људска бића. Са повећањем температуре, пик се помера ка краћим таласним дужинама, производећи прво црвени сјај, затим бели, и коначно плаво-белу боју са померањем пика изван видног дела спекцтра ка ултравиолентном. Те боје се могу видети кад се метал [[топлота|загрева]] док не постане црвен или бео. Плаво-бела [[топлотно зрачење|термална емисија]] се ретко среће, изузев у звездама (често уочена чисто плава боја у пламену [[природни гас|гаса]] или [[Заваривање|заваривачкој]] бакљи је заправо производ молекуларне емисије, специфично -{CH}- радикали емитују у опсегу таласних дужина око 425 -{nm}-, и то се не среће у звездама или чистој термалној радијацији.
Атоми емитују и апсорбују светлост са карактеристичним енергијама. Тиме се производе „[[емисиона линија|емисионе линије]]“ у спектру сваког атома. [[Емисиони спектар|Емисија]] може да буде [[спонтана емисија|спонтана]], као у [[Светлећа диода|светлећим диодама]], лампама са [[Електрично пражњење у гасовима|електричним пражњењем]] (као што су [[неонска лампа|неонске лампе]] и [[неонска цев|неонски знаци]], [[Живина сијалица|живине сијалице]], -{etc}-.), и пламеновима (светлост из самог врућег гаса, на пример, [[натријум]] у гасном пламену емитује карактеристичну жуту светлост). Емисија исто тако може да буде [[стимулисана емисија|стимулисана]], као што је то случај у [[ласер]]има или микроталасним [[мазер]]има.
