Натпис на косовском каменом стубу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Естетска |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Mramorni_stub_na_Kosovu1.jpg|мини|десно|120п|Стуб на Газиместану, на коме је уклесан текст Стефана Лазаревића]]
'''Натпис на косовском каменом стубу''' је запис о [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], [[Стефан Лазаревић|Стефан]]. Представља [[Похвална песма|похвалну песму]] написану у форми [[Апострофа|апострофе]] и у њој се види ''утицај црквене поезије, али и далеки одјеци витешке епике''<ref name="Јоца">{{ЈД-ИСК}}</ref>.
== Време настанка и садржај и садржај == Натпис је био уклесан у [[грађевински камен|каменом]] стубу, који је после [[Битка код Ангоре|Ангорске битке]] ([[1402]])<ref name="Јоца" /> био постављен на [[Газиместан]]у, попришту битке. Данас се овај текст налази уклесан на малом каменом стубу, који се налази уз Споменик на Газиместану. Текст је упућен путнику намернику, а његов почетак је преузет из [[Антика|античког]] [[епиграф]]а и гласи: ''„Човече који српском земљом ступаш“''. У њему се величају [[храброст]] и [[духовност]] кнеза Лазара, који представља врхунац људске духовности. Његови људи ''блистају као звезде светле, као земља цветовима шареним, одевени златом и камењем драгим украшени''. Овакав приказ српске војске у Косовском боју, јавиће се касније у [[Српске епске народне пјесме|народној епици]] (у песми [[s:Цар Лазар и царица Милица|Цар Лазар и царица Милица]]), али и у модерној поезији (код [[Милан Ракић|Ракића]] у песми [[На Газиместану]])<ref name="Јоца" />.
Линија 69 ⟶ 74:
: до сама рука тога убице, сина Амуратова,
: И све ово речено сврши се
: лета 6897,
: а час је био шести или седми,
: не знам, Бог зна. ”
| |||