Династија Источни Џоу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Нема описа измене
Ред 2:
 
{{Историја Кине}}
У почетку, престоница је била покрај [[Си'ан]]а, а до 8. века п. н. е. краљеви Џоу непрестано су ширили подручје под својом влашћу. Међутим, око 770. п. н. е. [[Краљ Yоу из династије Џоу|краљ Yоу]] је заменио краљицу с конкубином [[Баоси]], а главни град су напале и опљачкале заједничке снаге краљичиног оца, моћног [[маркиз]]а од [[Шен]]а и номадског племена [[Сјанронг]]. Племићи из држава [[Ченг (држава)|Ченг]], [[Лу (држава)|Лу]], [[Ћин (држава)|Ћин]] и маркиз од Шена су краљичиног сина [[Краљ Пинг из династије Џоу|Пинга]] прогласили новим краљем. Унутрашњи нереди присилили су Џоуе да 722. п. н. е. напусте своју домовину у долини [[Веј]] и преселе се у своју источну престоницу [[ЛоyјангЛуојанг]], где се њихова моћ ускоро истопила. Следећа два и по века трајали су ратови током којих јевишеје више од стотину јаких држава прогутало двадесетак мањих, а оне су после међу собом установиле хијерархију.
 
Поред Џоу раздобља стари друштвени поредак почео је пропадати. Током „[[Период прољећа и јесени|периода прољећа и јесени]]” (770. – [[476. п. н. е.]]) водили су се стални ратови између бивших Џоу вазала. Било је то раздобље велике политичке нестабилности која је, опет, служила као позадина великом напретку технологије, писања закона и политичких идеја, те се [[кинеска уметност|кинеска култура]] ширила даље од граница раног Џоу раздобља. Јаче државе радије су запошљавале бирократе него наследно племство бивших времена. Уздигла се нова група државних службеника (''ших''). Водећа особа међу њима била је [[Конфучије]], који је формулисао законитости новог морала, који ће постати узор све до данашњих времена и пуно даље од граница Кине. До. 5. века п. н. е. долина реке Јангцекјанг и јужна [[Манџурија]] постале су део кинеске културне сфере.