'''Архетип''' је [[Карл Густав Јунг|Јунгов]] хипотетички конструкт који означава свеопшти, наслеђени оквир целокупног [[искуство|искуства]]. То су урођени обрасци [[мисао|мишљења]], осећања и делања настали као резултат вековима таложеног [[искуство|искуства]] бројних генерација предака. У ширем смислу, првобитни [[модел]], прототип, праузор или пратип. Архетип је основна структурална и динамичка јединица колективног несвесног. Може се проучавати преко својих манифестација на колективном плану (у митским сликама и симболима, религијским догмама, песничким сликама, ритуалима итд.) и на индивидуалном (у сновима, визијама, [[симптом]]има и [[парапсихологија|парапсихолошким]] [[доживљај]]има). Најпознатије архетипске представе су: Персона, Сенка, Анима, Анимус, Мана – [[личност]] и Сопство. Функција архетипа је да појединцу олакша сналажење у животно важним, кризним [[ситуација|ситуацијама]].<ref>Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“ уз одобрење аутора.</ref>
