Кабуки позориште — разлика између измена

м
(Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot)
 
Једна од основних разлика је стаза или пролаз (ханамичи). Она је широка око 1,5 m и пролази дуж целог аудиторијума. Подједнако је важно место као и позорница (бутај). Њена функција зависи од представе: понекад је саставни део сцене а понекад се користи као потпуно независна бина. Обично је украшена; бела боја указује на зиму и снег, плава на воду а сива и црна на земљу. Када се користи као ходник куће која је постављена на бини, ханамичи је прекривен сламнатом простирком. Другу основну разлику представљају ложе (саџики), које се налазе са обе стране партера. У њима, гледалац седи на татамију (простирка од бамбуса).
 
Постоје два нивоа бине: један се стално користи а други ниво је бина за плес (шосабутаи), која је састављена од низа платформи које се користе за одвајање простора (ентеријера и екстеријера...). Али платформе имају и другу функцију - да укажу на разлику у друштвеном статусу. Такође постоји и направа која помера сценографију (серидаши) и направа за подизање и спуштање глумаца (сериаге). Првобитне завесе на бини су биле лепо извезене идеограмима - често су то биле рекламе спонзора. У то време разни трговци, чајџинице и [[гејша|гејше]] помагали су кабуки позоришта а, у знак захвалности, називи њихових кућа су били изведени на завесама. Једино су државна позоришта била у могућности да користе завесе осликане темама из представа (хикимаку). Међутим, од 1664. године када је изведена представа „Тајна посета Имагави“, почињу да се користе црне завесе. Садашње кабуки завесе, састављене од црних, зелених и бордо трака прихаћенеприхваћене су тек од [[Меиџи обнова|Меиџи обнове]].
 
У кабуки представи веома важну улогу имају асистенти глумаца, ''кокен'' или ''куронбо''. Куронбо означава момка у црном, са црном капуљачом која му прекрива лице, а кокен су асистенти који носе традиционалну одећу [[Едо период]]а ''канишимо'', и њихова лица нису прекривена. Ако је глумац обучен у камишимо, онда је асистент обучен у црно одело. Асистенти су ту да помогну око реквизита, костима, да донесу глумцу чај или воду, па чак и да му шапућу текст, а понекад и да га замене. Још једна важна улога помоћника јесте да помаже глумцу око костима. Кабуки костим понекад је тежак и по неколико килограма, а састављен је из више слојева [[кимоно|кимона]]. У Кабукију се мењање костима врши пред публиком (некада се мења само горњи део кимона али постоји и комплетно мењање костима). Оваква промена костима користи се у плесним елементима и представља показатељ промене расположења. Постоји и брза промена костима (хајагавари), која се одиграва иза сцене. Тада се глумац невероватном брзином пресвлачи и поново појављује, али са другом шминком и костимом.
Шминка је важан естетски елемент у кабуки представи. Једна од врста назива се ''кумадори'', стил који помало личи на маску јер се на лице наноси бела боја (оширој) а затим исцртавају разнобојне линије. Женски ликови имају потпуно бела лица, са суптилном розе сенком и очима истакнутим црвеном бојом. Природна, браон боја се користила за ликове обичних сточара и земљорадника (припадници нижих слојева су доста времена проводили радећи напољу и стога им је лице „осунчано“). Лица зликоваца су била обојена у црвено, духова у плаво... Глумчево огледало представља срце његове гардеробе. Саставни део шминке представља платнена капа, ''хабутае'', као и разне перике које се праве од косе.
 
Два најзначајнија имена у Кабукију су Данџуро и Утаемон. Унутар глумачких породица, учење се преноси са оца на сина (прво појављивање на бини са 5 или 6 година). За време Едо периода, глумачка трупа се састојала од осам глумаца и све драме су биле писане за осам ликова (главни глумац, негативац, старија и млађа жена, старији и млађи мушкарац, комичар и дете). Најважније за глумца је његова физичка спремност; због дугог седења у месту, дуготрајног клечања, акробатских покрета и женског плеса који се изводи из чучња. Поред тела, подједнаку пажњу посвећују и гласу. Занимљиво је да се у кабуки представи глумци никада не додирују. Љубавне сцене као и сцене борбе и убиства, се глуме без физичког контакта. Оно што кабуки позориште чини посебним јесте његов дух који умногоме произилазипроизлази из љубави јапанског народа према природи. [[Јапанци]] не посматрају уметност као украшавање, већ је сагледавају као неизоставни елемент свакодневног живота.
Најпознатије кабуки позориште је ''Кабукиза'' у Токију, у коме страни туристи могу да прате представе на [[енглески језик|енглеском језику]] преко слушалица.