Никанор Ружичић — разлика између измена

м
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање визуелно уређивање
Рођен је 15/27. априла 1843. у Свилеуви од родитеља Григорија и Јелене. Отац му је био свештеник, а по мајчиној линији је потомак Карађорђевог устаничког војводе попа [[Лука Лазаревић|Луке Лазаревића]]. Завршио је основну школу у свом селу, нижу гимназију у [[Шабац|Шапцу]], богословију у Београду (1863) и Духовну академију у [[Кијев]]у (1875).
 
Као удовац замонашио се у манастиру Букову и био предавач београдске Богословије, потом 1883. и ректор. У српско-турском рату био је војни свештеник. Професорски испит је положио 1881, а две године доцније постао је ректор богословије. Био је од [[1883]]. редовни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], као и члан утемељач [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]].<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=7}}</ref>
 
На положају ректора га је затекао избор за епископа жичког 4. маја 1886. Након умировљења 28. маја 1889, с обзиром да је био представник „напредњачке“ јерахије митрополита [[Митрополит београдски Теодосије|Теодосија Мраовића]], у [[Универзитет Фридрих Шилер|Јени]] и [[Тибинген]]у је студирао филозофију и теологију.
50

измена