Алексинац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 58:
После ослобођења од Турака и стварања прве независне српске државе, српска граница је померена далеко на југ, чиме је Алексинац изгубио свој привредни и административни значај. Изградњом железничке пруге Београд—Ниш 1884. године, Алексинац је заобиђен јер је пруга због техничких проблема и политичких интрига (у Алексиначком крају је избила [[Тимочка буна]]) изграђена на левој обали Јужне Мораве.
Због свог стратешког положаја у оба светска рата, Алексинац је био окупиран и разаран. На споменику у порти алексиначке цркве исписано је 350 имена војника и официра изгинулих у Балканским и [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Нова зграда Алексиначке гимназије је освећена 26. јануара 1937.<ref>"Време", 27. јан. 1937, стр. 10</ref> Место је у ово време називано "Српски Хајделберг".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1941/02/26?pageIndex=00009 "Политика", 26. феб. 1941]</ref>
У Алексинцу [[17. новембар|17. новембра]] [[1989]]. догодила се [[Несрећа у Алексиначким рудницима|велика несрећа у руднику угља у јами „Морава"]], када је живот изгубило 90 рудара.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/442195/Dan-kada-je-zivot-stao Дан када је живот стао ( Политика, Тома Тодоровић, 18. новембар 1989.)]</ref>
| |||