Булов тип података — разлика између измена

Овај приступ ("свака вредност може да се користи као булова вредност") је задржан у већини Lisp дијалектата ([[Common Lisp]], [[Scheme (programski jezik)|Scheme]], [[Emacs Lisp]]), и слични модели су усвојени од стране многих [[Скриптни језик|скрипт језика]], чак и од оних који имају јасан Булов тип или Булову вредност; ипак које вредности се тумаче као "нетачне" и које су "тачне" варира од језика до језика. У Шеми, на пример, "нетачна" вредност је атом различит од празне листе, па се он касније тумачи као "тачан".

 

Језик [[Паскал (програмски језик)|Паскал]] (1970) је увео концепт програмски дефинисаних [[Енумерисани тип|енумерисаних типова]]. Уграђени <code>Boolean</code> тип података је затим обезбеђен као претходно дефинисани енумерисани тип са вредностима <code>FALSE</code> и <code>TRUE</code>. По дефиницији, сва поређења, логички оператори, и условне изјаве примењују се и / или дају <code>Boolean</code> вредности. Иначе, <code>Boolean</code> тип је имао све објекте који су на располагању енумерисаним типовима у целини - као што су наређивање и индексирање. С друге стране, за конверзацију између <code>Boolean</code> типа и интиџера (или било којих других типова) и даље је потребно експлицитно тестирање или позив функције, као у Алголу 60. Овај приступ ("Булов тип је енумерисани тип") је усвојен од стране већине каснијих језика који имају енумерисане типове, као што су [[Модула]], [[Ада (програмски језик)|Ада]] и [[Haskel (programski jezik)|Хаскел]].