Биологија — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије{{sfn|Campbell|2008|pp=}}]]
 
'''Биологија''' (од грчког -{''βίος''}- = живот и -{''λόγος''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.{{sfn|Логос|2017|p=246-247184 са напоменом 3. Реч биологија је направљена спајањем грчких речи βίος (живот) и λόγος (реч, говор, наука), а да се означи истраживање живих бића и животних процеса}}<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>{{Cite book|last=Raven|first=P. H.|last2=Johanson|first2=G. B.|year=1999|title=Biology|url=https://archive.org/details/biologyjohn00rave|publisher= WCB/McGraw–Hill|location=New York|pages=}}</ref>{{sfn|Campbell|1996|pp=}}{{sfn|Lawrence|1999|pp=}}<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]].{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York. {{page1|publisher=|location=Oxford|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Lincoln|first=R. J.|last2=Boxshall|first2=G. A.|title=Natural history - The Cambridge illustrated dictionary|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
[[Датотека:Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon.jpg|мини|десно|125п|гроф Жорж-Луј Леклерк де Буфон]]
 
Праву револуцију у биолошкој мисли доноси [[18. век]] у лику [[Карл фон Лине|Линеа]] и [[Жорж-Луј Леклерк де Буфон|Буфона]], великих природњака различитих ставова<ref name="mayr"/>. Лине је својим делима [[класификација|класификовао]] дотад познате врсте организама и у биологију увео [[биномијална номенклатура|биномијалну номенклатуру]]. Буфон<ref>Comte de Buffon, G.L.L. 1749–1788. Histoire naturelle, générale et particulière, Vol 1–36.</ref> је сматрао врсте [[номиналистичка концепција врсте|вештачким категоријама]], претпостављао заједничко порекло свих организама и тиме започео модерну [[еволуција (биологија)|еволуциону мисао]]. Почетком [[19. век]]а, биологија је добила своје име,{{sfn|Логос|2017|p=184. са напоменом 3. [[Жан Баптист Ламарк|Жан Батист Ламарк]] (1744-1829) је увео у употребу речи биологија да њоме означи истраживање живих бића. Реч биологија је направљена спајањем грчких речи βίος (живот) и λόγος (реч, говор, наука)}} а потом је уследио развој њених значајнијих и главних области<ref name="mayr"/>. Најважнија имена овог доба су [[Ламарк]], [[Александар фон Хумболт]], [[Ернст Хекел]], [[Чарлс Дарвин]], [[Луј Пастер]].
 
У модерно доба, почетком [[20. век]]а, биолози откривају дела [[Грегор Мендел|Грегора Мендела]] и зачиње се [[генетика]]. Развој генетике и биохемије омогућио је [[Џејмс Вотсон|Вотсону]] и [[Fransis Krik|Крику]] да утврде [[дезоксирибонуклеинска киселина|грађу наследног материјала]]<ref>Watson JD, Crick FH. 1953. [http://profiles.nlm.nih.gov/SC/B/B/Y/W/_/scbbyw.pdf Molecular structure of nucleic acids; a structure for deoxyribose nucleic acid]. Nature 171 (4356): 737–738.</ref> и започну еру [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]]. Паралелно, дешавају се уједињавања генетике са теоријом еволуције (стварање [[модерна синтеза|модерне синтезе]]), као и са [[екологија|екологијом]] (развој [[популациона биологија|популационе биологије]]).<ref name="mayr"/>
368

измена