Београд између два светска рата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
=== Здравство ===
[[Универзитетска дечја клиника у Београду|Универзитетска дечја клиника]] је основана 1924, зграду је добила 1940-41. Данашњи [[Клиничко-болнички центар Звездара]] потиче од болнице која је основана 1935, средствима Николе Спасића. Општинско породилиште је отворено 1937. у Средачкој на Старом Ђерму.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/08?pageIndex=00009 "Политика", 8. феб. 1937]</ref> Гинеколошко-акушерска клиника Београдског универзитета је крајем 1938. издвојена из оквира Опште државне болнице.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/12/29?pageIndex=00007 "Политика", 29. дец. 1938]</ref> Друштво за заштиту и васпитање деце добило је дом у Охридској 16.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/12/29?pageIndex=00010 "Време", 29. дец. 1939]</ref> Енглеско-југословенска дечја болница је радила у Београду од 1919. до 1934. када је пресељена у [[Сремска Каменица|Сремску Каменицу]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/02/28?pageIndex=00008 "Политика", 28. феб. 1939]</ref>
Од 1920-тих до половине 1930-тих просечни животни век Београђана се повећао са 32,3 и 34,8 за мушкарце одн. жене на 45 и 49,8 година; знатна али опадајућа смртност је била последица [[Туберкулоза|туберкулозе]], смањила се и смртност одојчади.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/09/14?pageIndex=00006 "Време", 14. септ. 1936]</ref> Ипак и 1938. главни узрок морталитета у Београду била је туберкулоза: 772 од 3413 умрлих (23%), најчешће у пролеће и јесен, често младићи од 20 до 25 година.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/10/19?pageIndex=00008 "Време", 19. окт. 1938]</ref> Половином 1930-тих, деца млађа од 14 година су чинила 29% свих умрлих.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/12/11?pageIndex=00007 "Време", 11. дец. 1937]</ref>
| |||