Култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћена измена |
м Враћене измене корисника 77.243.22.199 (разговор) на последњу измену корисника 93.86.118.43 ознаке: враћање мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
||
Ред 71:
Митрополит [[Данило I Петровић Његош (митрополит)|Данило]] је [[1711]]. године учествовао у бојевима са својим војводама од [[Његуши|Његуша]], са рођеним братом кнезом Радетом Петровићем, његовим синовцем сердаром ''Савом Петровићем'' и другима... Херцеговачки митрополит и каснији далматински владика [[Саватије Љубибратић]] (+[[1716]].) је једно вријеме живио у ''Савиној пустињи'', близу Херцег Новог. <ref>{{Cite book|last=Јакшић|first=Гргур|authorlink=Гргур Јакшић|title=Зетски митрополит Данило I и ослобођење Црне Горе|year=1896|url= |publisher= |pages=46, 36|location=Београд|isbn=}}</ref> Поред чешће помињаних мушких имена ''Саво/Сава'', постоји и женска варијата тог имена - ''Сава''. Једна ''Сава'', каснија монахиња Ана, је била жена Стефана (родослов династије [[Петровићи Његоши|Петровић-Његош]]). Двојица [[Митрополија црногорско-приморска|цетињских митрополита]] су имали монашко име Сава: [[Сава Очинић]] (умро је [[1697]].) и [[Сава Петровић Његош]] ([[1702]].-[[1781]].). У доба Саве Петровића, [[1754]]. године, православац ''Михо Савин'' се оженио католикињом Маре. Иако је вјенчање било по православном обреду, власти су забраниле правосалвном попу у [[Котор]]у да се она причешћује код православаца. Митрополит Сава је због тога негодовао. <ref>{{Cite book|last=Младеновић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 185.|year=1996|url=|publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> Руска влада је у фебруару [[1788]]. године на [[Цетиње]] послала мајора ''Саву Мирковића'', Србина, да припреми Црногроце за рат против Турака. {{sfn|Лубурић|1940|p=151}}
Сердар [[Саво Пламенац]] је био изасланик [[Петар I Петровић Његош|митрополита Петра I]] у преговорима са скадарским везиром Тахир-пашом [[1809]]. године {{sfn|Лубурић|1940|p=249}} као и у [[Беч]]у, када је [[1814]]. године молио Русе да се Бока припоји Црној Гори. {{sfn|Лубурић|1940|p=187}} Петар I га спомиње у писму [[Црмница (област)|Црмничанима]] од 17. септембра [[1818]]. године као свог сарадника и <ref>{{cite book|last=|first=|authorlink= |coauthors= |title=Petar Popović: Jedna misija Save Plamenca|year=|url=https://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-u-xix-v/pocetak-xix-v-do-smrti-petra-i/petar-popovic-jedna-misija-save-plamenca/|publisher=|location=|id=|pages=}}</ref> господина, који треба да их савјетује и моли их да га послушају (да дају вјеру, да неће нападати једни друге). {{sfn|Петровић Његош|2015|p=91}}
[[Нијемци|Нијемац]] [[Курт Хасерт]] је крајем 19. вијека објавио двије књиге о Црној Гори. Драго друштво му је био солидно образовани поп ''Саво''. {{sfn|Хасерт|1995|p=134}} Спомиње попа ''Саву Рубежића'' из [[Плана (Колашин)|Плане]]. {{sfn|Хасерт|1995|p=187}} <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink=|title=Глас Црногорца, бр. 7 од 14. фебруара, Јавна благодарност|year=1898|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2233&skrd=1#|publisher=|pages=4|location=Цетиње|isbn=}}</ref> Једно од три братства села [[Марстијеповићи]] (покатоличено племе [[Шестани]]) су Савићи. Потомци Савића су по предању, од ''Сава'' из [[Кучи|Куча]], којег је једна породица, која није имала дјеце, посинила. <ref>{{Cite book|last=Дабовић|first=Ђоко|authorlink=|coauthors=|title=Племе Шестани|year=2006|url=|publisher=Удружење грађана Шестани|pages=314, 464|location=Бар|id=}}</ref> Ђоко Дабовић у својој књизи о Шестанима, поред шестанског братства Савића, спомиње и хајдука ''Саву Гавровог Вуксановића'', сердара ''Саву Јововића'', Ника ''Савова'', перјаника ''Саву Буторова'' и попа ''Саву Вујовића''. <ref>{{Cite book|last=Дабовић|first=Ђоко|authorlink=|coauthors=|title=Племе Шестани|year=2006|url=|publisher=Удружење грађана Шестани|pages=145, 195, 194, 166, 165|location=Бар|id=}}</ref> [[Саво Ивановић]], тајник Црногорског сената <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|others=|title=Орлић, црногорски годишњак стари и нови за просту 1865. годину|year=1865|url=|publisher=|pages=24|location=Цетиње|id=}}</ref> и каснији политички емигрант, у [[Осијек]]у је објавио [[1898]]. године књигу ''Неколико крвавих слика из албума Петровић-Његошевог дома''. ''Сава Шекарић'' је [[1899]]. године био један од приложника из племена [[Бањани (племе)|Бањани]], за изградњу дома умоболних. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink=|title=Глас Црногорца, бр 42. од 9. октобра|year=1899|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2320&skrd=1#|publisher= |pages=3|location=Цетиње|isbn=}}</ref> [[Саво Дабановић]], угледни Баранин и прије ослобођења града од Турака, био је од [[1900]]. године Управитељ града. <ref>{{Cite book|last=Ратковић |first=Чедо|authorlink= |title=Прича из прошлости Бaра, кум Саво|year= |url=https://www.jedro.bar/kolumna/8523-prica-iz-proslosti-bara-kum-savo|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> ''Саво Рогошић'' из [[Подгорица|Подгорице]] је [[1910]]. био један од акционара [[Пивара Требјеса|Никшићке пиваре]], а ''Видак Савов Перовић'' из [[Брезовик (Никшић)|Брезовика]] је умро на броду [[1909]]. године, на повратку из [[САД|Америке]] (спуштен је у [[Атлански океан|океан]]). <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink=Глас Црногорца|title=Глас Црногорца, бр 10. од 23. фебруара, Правила Индустријског Акционарског Удружења и Видак Савов Перовић|year=1910|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2888&skrd=1&fbclid=IwAR0cpczsqy2eHJI1voqNlelxWMyMCQcxwxBHvH9bFAtkBZDGGDxuEk8_7TM#|publisher= |pages=4|location=Цетиње|isbn=}}</ref> [[Глас Црногорца]] је у 7. броју за 1910. годину, поред осталих, објавио и два огласа у којима ''Саво Ж. Стојановић [[Цуце|Цуца]]'' оглашава четрдесетодневни помен супрузи Стани у православној цркви у [[Улцињ]]у, а породица преминулог једнаестогодишег ''Саве Ђурашковића'' из [[Оћевићи|Оћевића]] благодари свим добротворима. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink=Глас Црногорца|title=Глас Црногорца, бр 7. од 6. фебруара, Својој непрежаљеној супруги Стани и Јавна благодарност|year=1910|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2885&skrd=1&fbclid=IwAR3NM-KYcsQI4axz48dHEGgExB39dI5IixJytJI-tnLCoHuivpFBphbw3xg#|publisher= |pages=4|location=Цетиње|isbn=}}</ref> [[Приморци (Срби)|Приморци]] [[Паштровићи]] ''Саво Греговић'' и ''Саво Перазић'' су, поред осталих, били [[1914]]. године добровољци у рату, на страни [[Краљевина Србија|Србије]]. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=МАЛЕ НОВИНЕ, бр. 3, март|year=2018 |url=https://digital.nbbd.me/static/dl-unit/mat/male-novine.pdf|publisher= |pages=2|location=Будва|isbn=}}</ref>
|