Нина Кирсанова — разлика између измена

 
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз]]а, у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" />
 
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов]]е. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд]]у чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера Монте Карло|Опери Монте Карло]], као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у [[Литванска опера|Литванској опери]].<ref name="ТОБ" /> Затим је поново у Београду, нпр. у фебруару 1940. је у Софији дата опера "Еро с онога свијета" а у Београду "Орфеј", за које је она радила балет.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/02/28?pageIndex=00013 "Политика", 28. феб. 1940]</ref>
 
== Други светски рат ==