Континентални праг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 104:
[[Датотека:Continental shelf.png|350px|thumb|Континентални праг ([[Енглески језик|енглески]] -{''Continental shelf''}-) и околне описане структуре (види текст)]]
 
Праг се обично завршава на месту повећања нагиба <ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/539632/shelf-break|title=shelf break – geology|encyclopedia=Encyclopædia Britannica}}</ref> (zvanogзваног ''prekidпрекид pragaпрага''). MorskoМорско dnoдно ispodиспод prekidaпрекида jeје ''kontinentalnaконтинентална padinaпадина''. IspodИспод padineпадине jeје „kontinentalni„континентални uspon“успон“, kojiкоји seсе konačnoконачно stapaстапа uу dubokoдубоко okeanskoокеанско dnoдно, [[abisalnaабисална ravanраван|abisalnuабисалну ravanраван]]. KontinentalnaКонтинентална pragпраг iи padinaпадина dioдео suсу [[kontinentalnoaконтиненталноа marginaмаргина|kontinentalneконтиненталне margineмаргине]].
 
Подручје прагова обично се дели на „унтрашњи“, „средњи“ и „вањски континентални праг“, сваки са својим специфичном [[геоморфологија|геоморфологијом]] и биологијом мора. Карактер прага се драматично мења на његовом прелому, где започиње континентални нагиб. Уз неколико изузетака, прелом прагова налази се на изразито уједначеној дубини од око 140 -{m}-; ово је вероватно обележје прошлих ледених доба, када је ниво мора био нижи него што је сада.<ref>Gross 43.</ref>
Područje pragova obično se dijeli na „untrašnji “, „srednji“ i „vanjski kontinentalni prag“, svaki sa svojim specifičnom [[geomorfologija|geomorfologijom]] i biologijom mora.
Karakter praga se dramatično mijenja na njegovom prijelomu, gdje započinje kontinentalni nagib. Uz nekoliko izuzetaka, prelom pragova nalazi se na izrazito ujednačenoj dubini od oko 140 m; ovo je vjerovatno obilježje prošlih ledenih doba, kada je nivo mora bio niži nego što je sada.<ref>Gross 43.</ref>
 
KontinentalaКонтинентала padinaпадина jeје punoпуно strmijaстрмија odод pragaпрага; prosječniпросечни ugaoугао jeје 3°, aliали možeможе bitiбити Iи nižiнижи odодiliили čakчак 10°.<ref>Pinet 36, Gross 43.</ref> NagibНагиб jeје čestoчесто presiječenпресечен [[podmorskiподморски kanjonкањон|podmorskimподморским kanjonimaкањонима]]. FizičkiФизички mehanizmiмеханизми kojiкоји suсу biliбили uključeniукључени uу formiranjeформирање ovihових kanjonaкањона nisuнису biliбили dobroдобро shvaćeniсхваћени doдо 1960-ihих.<ref>Pinet 98, Gross 44.</ref>
 
==Седименти==