Догони — разлика између измена

'''Догони''' или '''Дого''' како себе зову живе у [[Мали|Малију]]. Баве се земљорадњом, сточарством и делимично ловом. Живе у изолованом реноу платоа [[Бандиагaра]]. По предању, Догони су у те области дошли под притиском таласа исламизације. Догови су вековима успели да сачувају своју културу, без обзира на европски утицај и близину [[Томбукту|Томбуктуа]], старог центра исламизације [[Судан|Судана]]. Подизали су своја насеља на недоступним местима, на стенама, што је представљало врсту утврђења.

Догони су најбоље проучен народ у Африци захваљујући радовима [[Марсел Гриол|Марсела Гриола]], [[Гермен Дитерлен]] и [[Дениз Полм]] и експедицији у области Бандиагара.

 

=== Маске и митологија ===

Полазећи од одређења маске као знака са три битна елемента: садржаја, израза и значења, анализа маски Догона садржала би одређивање и дешифровање елемената које једна маска садржи да би се боље схватила њена функција у друштву. Маске имају два композициона дела: део маске који покрива лице и онај који се наставља по вертикали. Стил Догона одликује се правоугаоним формама. Маске Догона су, по правилу, антропоморфне, допуњене цртама различитих животиња ([[Антилопа|антилопе]], [[хијене]], [[Мајмун|мајмуна]]). Најраспрострањенији облик је маска [[''Канага'']]. Лице маске је пљоснато, са отворима за очи, подељено по вертикали танком преградом носа. Маска [[''Сириге'']] направљена је од дрвета. Лице маске је антропоморфно. Изнад лица маске налази се део висок три до пет метара који симболизује кућу религиозног вође ''огона''. Маска је украшена геометријским формама које одеажавају космогонијске представе Догона. Горњи део маске окренут је према истоку или западу, чиме се симболично приказује дневно кретање сунца. Маска „девојке” [[Фулбе]] направљена је од [[Каури шкољка|каури шкољки]]. Саставни део маске чине женске груди које су направљене од плодова [[Баобаб|баобаба]] и оивичене каури шкољкама. Ову маску носе мушкарци у обредима у којима желе да неутрализују животну снагу својих непријатеља Фулбе.<ref name="Maska"/>

 

 

=== Материјална култура ===

Међу прва и најважнија знања примљена директно од Номоа спадају, према митологији Догона, умеће ткања и обраде гвожђа. За ову стару земљорадничку заједницу, алат за обраду земље свакако је једна од најважнијих потреба, те сукод њих, као и код других земљорадничких народа у овом делу [[Африка|Африке]], ковачи имали изузетан положај који је објашњаван митом о њиховом пореклу и способношћу. Култни предмет који представља куку помоћу које је Номо украо комад сунца приказан је у догонској уметности рачвастим штапом са изрезбареним паром предака на дужем делу и са једним људским ликом на самом врху. Међу многобројним предметима који симболишу одређене делове догонске митологије, налази се и симбол арке-ковчега помоћу које се Номо спустио на земљу, заједно са семењем биљака, животињама и свим другим стварима које постоје на земљи. Представа арке се јавља у два различита типа предмета, чија култна или практична употреба није довољно разјашњена. Најчећше је арка представљена у виду чамца или корита, на чијим су бочним спољашњим странама изрезбарене представе Номоа са подигнутим рукама, док је на једном крају арке приказана глава [[Коњ|коња]], а на другом реп. Други тип арке, који је знатно ређи, је у виду доста великог, тешког, правоугаоног предмета од дрвета. И овде је на једној страни приказана глава коња, а на другој реп, док су површине предмета украшене резбареним представама пара Номоа са подигнутим рукама. Низови антропоморфних фигура које персонификују Номоа најчешће се налазе на малим дрвеним вратима са догонских [[Амбар|амбара]] који су служили за чување [[Житарице|житарица]], али и као култна места која обеубеђују живот и опстанак породице. Дрвени стубови који држе надстрешницу сеоског форума- тогуна, украшени су двополним људским фигурама са веома малом главом и веома наглашеним мушким и женским одликама. Стубови могу бити украшени и другим мотивима који подсећају на поједине делове догонског мита о стварању света.<ref name="Mit"/>

 

== Култ предака ==

У ужем смислу, као код већине афричких народа, култ предака чини основу религијског и друштвеног система, је породични и родовски култ, али овде је он истовремено посвећен свим прецима, на којем се приносе жртве, и где им се људи обраћају, налази се у великој кући ''гину'', која се сматра кућом предака и у којој живи старешина породице. Према митологији Догона, када се после смрти Лебеа, појавила смрт међу људима, израђиване су статуе од дрвета да би прихватиле душе умрлих. Оне су постављене на олтаре предака, али су током времена фигуре предака, преко којих потомци долазе у везу са умрлим члановима породице и својим прецима уопште, добиле много шире значење и намену. Рађене су као посебне статуе или изрезбарене фигуре на вратима, бравама, штаповима и других предмета, фигуре предака су препознатљиве по положају и начину приказивања људског тела. Било да су рађене у геометризованом стилу или више реалистички, са заобљеним облицима, оне су увек у полуседећем или седећем положају, са савијеним ногама у коленима и рукама постављеним паралелно са телом и длановима постављеним на колена или склопљеним у крилу. Скулптура Догона, као и уметност уопште, пре свега је ликовно исказан поглед на свет. Извајано дело представља одређени језик, симбол, форму, којима се изражава уметник покушавајући да уобличи своје виђење света. Као сваки језик или [[симбол]], уметничко дело није увек јасно дефинисано. Често поседује више значења од којих нам многа остају нејасна. Неопходно је напоменути да су многе антропоморфне скулптуре, које се некад називају фигурама предака, биле намењене другим култовима, као што је на пример култ близанаца или култ плодности, које се у извесним детаљима разликују од антропоморфних фигура које су коришћене искључиво у култу предака.<ref name="Mit"/>

 

 

== Спољашње везе ==

* [https://www.mau.rs/sr/ Музеј афричке уметности у Београду]