Музеј афричке уметности (Београд) — разлика између измена

'''Музеј афричке уметности - збирка Веде и др Здравка Печара''' (МАУ) је [[музеј]] у [[београд]]ском насељу [[Сењак]], на територији општине [[Савски Венац|Савски венац]], отворен [[23. мај]]а [[1977]]. године. У питаљу је први и једини музеј у југоисточној Европи који је посвећен искључиво културама и уметностима [[Африка|Африке]]. Налази се на Топчидерском брду у улици Андре Николића бр. 14., а Састојиастоји се од сталне поставке коју чини готово хиљаду предмета са простора Западне Африке.

Музеј је настао је од збирке оригиналних уметничких предмета које су, током свог дугогодишњег боравка у Африци, сакупили брачни пар [[Веда Загорац]] и др [[Здравко Печар]] и за које су добили писмену дозволу о изношењу из држава Африке, а поклонили су је граду Београду [[1974]]. године. Изградњу зграде је омогућила Скупштина града Београда. Колекцију чине религијски магијски, украсни и употребни предмети од дрвета, [[бронза|бронзе]], текстила, камена, керамике као што су: [[маска|маске]], [[скулптура|склуптуре]] од [[бронза|бронзе]] и дрвета, затим тканине, [[накит]], музички инструменти итд.

ИдејаПрема Здравку Печару, идеју о оснивањуотварању музеја, премана казивањуоснову Здравкањихове Печара,колекције добила је прве обрисе у размишљањима ВедеВеда Загорац. „Она је тежила формирању репрезентативне збирке која би била груписана на једном месту и приказана у целини.”<ref name=":0">{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам, (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=107}}</ref> Од 1974. године, збирка Печар била је део фонда [[Етнографски музеј у Београду|Етнографског музеја у Београд]]<nowiki/>у, а приликом издвајања из тог фонда, након трагања Печаревих за адекватним местом за оснивање посебне музејске установе у [[Ровињ]]у и [[Загреб]]у, Скупштина града Београда донела је одлуку да за потребе новог музеја уступи дотадашњи атеље [[Моша Пијаде|Моше Пијаде]], [[Зора Петровић|Зоре Петровић]] и [[Бошко Карановић|Бошка Карановића]] у Улици [[Андра Николић|Андре Николића]] 14.<ref name=":1">{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара.|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=106}}</ref> Изградња МАУ започета је у јуну 1975. године, а завршена је без кашњења у септембру 1976, према пројекту архитекте [[Слободан Илић|Слободана Илића]], који је тада био запослензапочета у [[Дирекцијајуну за1975. изградњугодине, иа реконструкцијузавршена града|Дирекцијије забез изградњукашњења иу реконструкцијусептембру града]]1976.<ref name=":0" />

МАУМузеј је отворен за публику 23. маја 1977. године, као један од догађаја који славе четрдесетпетогодишњицу [[Јосип Броз Тито|Титовог]] вођења [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]]. Приликом отварања МАУ, присутнима су се обратили [[Јелена Аранђеловић Лазић]], етнолошкиња и прва директорка Музеја, и [[Живорад Ковачевић]], председник [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]], чијеа речитом најбоље преносе идеолошки оквир којиприликом је изнедрио ову институцију на тадашњој културној мапи градаизјављено:<blockquote>''Отварање Музеја афричке уметности представља за наш град крупан културни догађај, који има и шири друштвени и политички значај. Музеј посвећен уметничком ставралаштву народа афричког континента створили су пријатељство, искрена љубав према народима овог света и одушевљење за снагу њиховог уметничког израза... Иако географски удаљен, то је нама близак свет, који је, као и ми, данас више загледан у будућност него у прошлост, који је заљубљен у своју тешко извојевану слободу. Овај Музеј биће симбол времена у коме је покрет несврставања створио нови дух у политичким односима међу народима и нови однос у вредновању уметничких домета народног ставралаштва.''<ref>{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=33}}</ref></blockquote>

Иако су активно учествовали у свим фазама оставривања овог великог пројекта, свечаном отварању МАУ Веда Загорац и Здравко Печар нису присуствовали. Приводећизбог крајутога дипломатскушто службује амбасадора ПечараПечар у том тренутку вршио дужност [[Гана|Ганиамбасадор]],а њих двоје су се припремали за повратакЈугославије у [[ЈугославијаГана|ЈугославијуГани]], након скоро двадесет година проведених у земљама Африке.

ЈеднаКао једна од ретких београдских грађевина које су пројектоване за музејске намене, зграда МАУмузеја сведочи о динамичној и слојевитој историји., јер је настала Адаптацијомадаптацијом и проширивањем некадашњег атељеа[[атеље]]а, наменски грађеног за југословенског државника и уметника [[Моша Пијаде|Мошу Пијаде]], који су потом користили и [[Зора Петровић]] и [[Бошко Карановић]], настало је занимљиво здање Музеја афричке уметности.

Приликом изградње Музејамузеја, један од услова био је да се постојећи атеље на плацу уклопи у контекст зграде. Успешно инкорпорирајући атеље, оригинална зграда из 1976. године имала је травнати кров и лантерне које су пропуштале светло на сталну поставку. Одликовала ју је употреба натур бетона као архитектонског елемента.<ref>{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеја афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=102}}</ref>

Посебна пажња била је посвећена решењу улаза у Музејмузеј, који јесте монументалан, али није наметљив, и због тога „одступа од свих наших класичних представа о музејским здањима тешке монументалности.”<ref name=":2">{{Cite book|title=Muzej afričke umetnosti - zbirka Vede i dr Zdravka Pečara|last=Aranđelović Lazić|first=Jelena|publisher=Muzej afričke umetnosti|year=1977|isbn=|location=Beograd|pages=72}}</ref> Управо из тог разлога, у тадашњој штампи објављен је следећи утисак о овој музејској згради:<blockquote>''Пројектант, архитекта Слободан Илић, желео је да ово не буде уобичајени музеј: да у њега не долазе само ученици с наставницима уметности и људи којима је уметност животни позив. Зато је, уместо китњастог вишеспратног здања, изабрао приземни павиљон, који ће бити ту не да човеку буде наметнут, већ подређен''.<ref>{{Cite news|url=|title=Од идеје до траве на крову|last=Кубуровић|first=М.|date=3. 10. 1976|work=Политика|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref></blockquote>Зграда је знатно промењена 1989. године изградњом импозантне куполе на првом спрату, према пројекту архитекте [[Слободан Милићевић|Слободана Милићевића]]. Изградњом куполе, затворене су лантерне над централним делом поставке, а купола, испрва покривена теголом, а затим бакарним кровом, у потпуности је изменила спољни изглед зграде.<ref name=":1" /> Архитектура монументалне куполе, односно друге адаптације МАУ, за разлику од прве адаптације, која припада касномодерној, бетонско-скулпторалној и експресивној архитектури, више је део [[Постмодерна архитектура|постмодернистичких]] тенденција у архитектури. Друга адаптација МАУ реализована је промишљањем контекста и духа места с једнаким поштовањем према постојећој околини, као и приликом прве адаптације.<ref>{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=118}}</ref>

Дизајн сталне поставке поручен је као допуна планирању зграде. Архитекти [[Slobodan Mašić|Слободан Машић]] и [[Saveta Mašić|Савета Машић]] аутори су дизајнадизајнирали витринавитрине и целокупногцелокупни ентеријераентеријер, док је ауторка концепта сталне поставке Јелена Аранђеловић-Лазић. Целокупан дизајн сталне поставке Музеја изразито је модернистички, као и првобитна зграда. Експонати су изложени по географским и етничким целинама, уз едуактивне легенде и фотографије које приказују употребу предмета у одређеном контексту. С обзиром на то да је објашњење предмета редуковано у односу на класичне етнографске поставке, посматрачу је остављена могућност да сваки изложени експонат перципира и са естетске, уметничке стране. Такав вид презентације заправо је комбинација уметничког и етнографског приступа у музеолошкој пракси излагања предмета ваневропске уметности и културе.

Од оснивања и отварања за јавност, 1977. године, мисија Музеја афричке уметности - збирка Веде и др Здравка Печара је да:

Изложбена делатност у малој сали МАУмузеја је динамична је и активна. У њој се излажу и интерпретирају предмети различитих збирки из фонда МАУ, али и оних гостујућих, домаћих и иностраних. Током претходних година, теме изложби били су афрички мурали, бронзана скулптура, савремене фотографије које се баве афричким фризурама, афричка тиква калабаш, али и радови који приказују савремене теоријске токове попут изложбе камерунског уметника [[BarthélémyБартелеми ToguoТого|Бартелеми Тогоа]] или глобалне, друштвене феномене попут миграција које је представила изложба „[[Граница је затворена]].”<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%88%d0%bb%d0%b5-%d0%b8%d0%b7%d0%bb%d0%be%d0%b6%d0%b1%d0%b5.html|title=Прошле изложбе у МАУ|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Изложбена делатност МАУмузеја је такође визуелизована изабраним мотивима са тематских изложби ликовном радионицом „[[Атеље под ведрим небом]]” у којој су учествовали студенти [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета ликовних уметности]] и осликавали бетонске фасаде МАУзграде музеја.

Сваку тематску, привремену изложбу прати изложбени каталог посвећен истраживачкој теми изложбе.<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%b8%d0%b7%d0%bb%d0%be%d0%b6%d0%b1%d0%b5%d0%bd%d0%b8-%d0%ba%d0%b0%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%be%d0%b7%d0%b8.html|title=Изложбени каталози МАУ|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Издавачку делатност МАУ одликује и повремено издавање публикација које се баве афричким културама и уметностима, а којенису неповезане морајуса имати карактер каталога изложбеизложбама.<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%b5-%d0%bf%d1%83%d0%b1%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b5.html|title=Остала издања МАУ|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> ЧасописМузеј објављује часопис „Африка”, у издању Музеја афричке уметности,а каообјавио и неколико електронских издања, међу којима се налази и докторска дисертација теоретичарке уметности [[Ана Сладојевић|Ане Сладојевић]] „Музеј афричке уметности: Контексти и презентације” могуће је пронаћи на званичном музејском сајту.<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%b5-%d0%bf%d1%83%d0%b1%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b5.html|title=Е-публикације МАУ|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>

Музеј афричке уметности има разноврснеразличите програме анимације и едукације који су прилагођени узрастима и интересовањима посетилаца. Међу њима се издвајају вишегодишњи програми попут „Недеље у МАУ” паралелног едуактивно-креативног програма за децу и одрасле, језичких радионица „Swahili”, програма „Практикум” за студенте [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], ликовног конкурса за децу и младе, радионица током распуста за средњошколце и старије основце.<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%b5%d0%b4%d1%83%d0%ba%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b8-%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0.html|title=Едукација и анимација у МАУ|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119173420/http://mau.rs/cp/%d0%b5%d0%b4%d1%83%d0%ba%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b8-%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0.html|archive-date=19. 11. 2018|dead-url=|access-date=|url-status=dead}}</ref>

Фестивал који се једном годишње одржава у Музеју афричкеорганизује уметности у Београду - данас познат каои ''[[Афро фестивал]]'' -сваке године. Он је први пут је одржан 1997. године поводом обележавања јубилеја: - двадесет година Музеја афричке уметности. Фестивал је најављен као прва мултикултурна манифестација ове врсте у Југославији. Сама идеја, па чак и потреба да се у одређеном тренутку установи веома специфичан програм са концептом „фестивала културе” као део редовне понуде једног музеја, завређује посебну пажњу када је у питању разматрање програмских политика институција културе уопште, као и њихових трансформација кроз време.<ref>{{Cite journal|last=Epštajn|first=Emilia|date=јун 2018|title=Kontinuitet i transformacije|url=http://network.icom.museum/fileadmin/user_upload/minisites/icom-serbia/pdf/ICOM_jun_br.8_srp_.pdf|journal=ICOM Srbija|volume=8|pages=22-23|via=}}</ref> Уз учешће стручњака, предавача, професора, студената и пријатеља музеја се организују изложбе и предавања, пројекције слајдова и филмског материјала о уметности и културама Африке, музичке, плесне и ликовне радионице, као и јавна вођења.

ПечатПоред читавој манифестацији даје богата музичка понудатога, штофестивал одсликаваима важности улоге која се традиционално приписује музици као неодвојивом делу живота умузички Африципрограм. Међу гостима и извођачима Афро фестивала се налазе звезде светске музике: [[Stella Rambisai Chweshe|Стела Рамбисаи Ћивеше]], светски позната уметница на мбири из Зимбабвеа[[Зимбабве]]а, [[Хабиб Коате]] и група [[Бамада]], world music уметници из Малија[[Мали]]ја, група [[Вершки да Корешки]], која у области светске музике (world music) спаја индијски и афрички звук, затим [[Тунде Комолафе]], извођач традиционалних плесова из [[Нигерија|Нигерије]], као и [[Кемо Сундиулу Сисоко]], музичар на традиционалним инструментима из Сенегала[[Сенегал]]а.<ref>{{Cite web|url=http://mau.rs/cp/%d0%b0%d1%84%d1%80%d0%be-%d1%84%d0%b5%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d0%bb.html|title=Афро фестивал|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>

Најзначајнији дан Фестивала је ''[[Дурбар]]'', и има значење „Фестивал фестивала”, дан пријатељства, музике и плеса. Уз учешћеУчешћем афричких амбасада у Београду, усе пријатномтоком екстеријеруовог –дана у башти Музеја, овај данмузеја славиприказују афричкуафричка музикумузика, плес, уметност и занатезанати. Уз љубазну подршку афричке дипломатске заједнице у Београду посетиоцима се пружа могућност да уживају у кулинарским специјалитетима из различитих крајева Африке., Посебнорњ аранжирани штандови саи предметимапогледају уметничке и занатске производње, тканинама,попут накитомтканина, берберским теписиманакита, доприносетепиха духуи фестиваладругих који на незабораван начин дочарава културну ризницу Африке.рукотворина