Википедија

Аутошовинизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
додато без икаквог подробнијег објашњења или конкретних аргумената и указа на потенцијалне мањкавости
ознака: уређивање извора (2017)
(опис измене уклоњен)
Ред 1:
{{Провера неутралности}}'''Аутошовинизам''' (понекад ''самомржња'') је специфична врста [[шовинизам|шовинизма]] коју могу поседовати појединац или група, а која се огледа у изразито негативним [[предрасуде|предрасудама]], [[мржња|мржње]], [[презир]]у, нетолеранцији и [[агресивност]]и према сопственој [[нација|нацији]].
 
== Историја ==
Ред 15:
''........ Аутошовинизам, та регресија државотворне свести која у човеку убија идеју о достојанству и слободи, све грађане ове државе претвара у ништа. Осим Бога, који је овладао техником цреатио еx нихило, нико други нема моћ да од ништа направи нешто. Ништа остаје ништа. Ништа не може никада бити део нечега, јер је ништа. Према ничему се нико не може односити другачије него према ничему. Ништа нема ни свој интерес, ни своје жеље, ни своје потребе. Ништа је само ништа.
А то није судбина коју је Србија заслужила, и нема апсолутно ни једног разлога да на њу пристане.'' <ref>{{Cite web |url=http://slobodanvladusic.net/nista-ili-o-autosovinizmu/ |title=Слободан Владушић - Ништа или о аутошовинизму |access-date=28. 12. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141228174026/http://slobodanvladusic.net/nista-ili-o-autosovinizmu/ |archive-date=28. 12. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Јован Алексић, студент историје и члан студентске организације ''Српски академски круг'', о аутошонинизму и људима о којама каже да су аутошовинисти је написао:
 
''Предмет њихових напада су Српска православна црква, Матица српска, Српска академија наука и уметности, српски великани; научници, књижевници, спортисти. Сваки српски успех сматрају сопственим поразом а сваки српски пораз доживљавају као властиту победу. Углавном су атеисти, који у принципу немају ништа против других религија, сем православља, које презиру. На својим сајтовима, порталима и блоговима не презају од тога да поставе текстове чији наслови гласе „Сличност између Адолфа Хитлера и светог Саве“, „Патријарх Павле и чипкане гаћице“, „Патријарх Српски из деветог круга“… Овакве и сличне бљувотине можда најбоље сведоче о њиховом карактеру. Иако у суштини чине минорну групу маргиналних личности, имају огроман утицај у институцијама културе и медијима. У њима не пропуштају прилику да исмеју, извређају и попљују све што има било какве везе са српском културом, традицијом и духовношћу. Неки од њих су искрено уверени у своју месијанску улогу, верују да су просветитељи новог доба који ћи „неуке Србе приближити Европи“. Много је пак више оних чији се аутошовинистички жар обилно потпирује страним донацијама...........''
''............ Наша историја је „дуго кретање између клања и орања“. Историја борбе, муке и патњи. Смрти и васкрсења. Наш народ је свашта претурио преко своје главе, па ће преживети и ово смутно време. Време пада свих моралних вредности. Као једна од последица тога јавио се феномен аутошовинизма. Иако ружан, лицемеран и миноран, може бити смртно опасан за наше оболело тело. Посебно ако његов кобни дух самопорицања овлада умовима наше младе генерације. Ако се то догоди – нема нам спаса. Овај текст управо може да служи као опомена. Чувајмо своје душе. Вратимо се себи, док још имамо коме. Док не буде касно…''<ref>[http://akademskikrug.rs/sasvim-licno-o-fenomenu-autosovinizma/ Јован Алексић - Сасвим лично о феномену аутошовинизма]</ref>
 
Новинар Зоран Ћирјаковић је у свом интервујуу ''Поглед правог космополите'', о аутошовинизму рекао и ''аутошовинистима'' рекао: '' Да ли неко слуша Ацу Лукаса или гледа Вон Кар-Вајеве филмове, ту је сасвим небитно. Реакције ће у многим кључним моментима бити идентичне. Обликовани смо културом која нас наводи да свет посматрамо у црно-белој боји. И Први и Други, ко год у Србији данас био Први, то одавно није јасно као што је било деведесетих, када вреднују ставове неистомишљеника имају тенденцију не само да суде, већ да изрекну "смртна пресуду", симболичку, али у основи то је то, неистомшљеник не заслужује да постоји. Једну последицу истог "културалног програма", тог менталног софтвера који делимо, одлично је запазио Стеф Јансен, мудри белгијски антрополог. Код нас је и "антинационализам" некако националистички и то је њему било занимљиво. Како један "друго-српски" (ја не подносим реч србијански, сматрам је расистичком) антинационалиста види или, што би рекли, конструише слику свог идеолошког непријатеља је често исто као што један екстремни националиста замишља свог етничког непријатеља, као одвратног и нељудског, недостојног човечности.....................''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Аутошовинизам”