Софроније Јерусалимски — разлика између измена

Мото му је био: сваки дан научити више духовне мудрости. Све што су сазнали, записали су и после издали у две књиге под именом Лимонар или Цвећник. Касније су отишли у [[Рим]] где је Мосха умро оставивши у аманет Софронију да га пренесе или на Синај или у лавру Теодосијеву. Софроније је испунио жељу свога учитеља и пренео му тело у лавру Теодосијеву, а потом се задржао у Јерусалиму, који је баш у то време био ослобођен од [[Персија]]наца. Присуствовао је повратку [[Часни Крст|Часног Крста]] из Персије, кога је [[цар Ираклије]] на својим леђима унео у Свети Град. Стари патријарх Захарија, такође враћен из ропства, није поживео дуго, па када је преминуо, заменио га је Модест, а после њега (+ [[364]]) је заменио блажени Софроније. Са особитом мудрошћу и ревношћу он је управљао [[цркваЦрква (заједница)|црквом]] десет година. Устајао је у одбрану [[Православље|Православља]] од [[монотелитска јерес|монотелитске јереси]], коју је он на свом Сабору у Јерусалиму осудио пре него што је осуђена на [[Шести Васељенски Сабор|VI васељенском сабору]]. Написао је житије [[света Марија Египћанка|свете Марије Египћанке]], саставио чин великог водоосвећења, и увео у разна богослужења неке нове химне и песме. Када је арапски [[калиф]] Омар освоји Јерусалим, умолио га је Софроније да поштеди хришћане, што је Омар притворно и обећао. Убрзо потом када је Омар почео да пљачка и злоставља хришћане у Јерусалиму, Софроније се молио [[Бог]]у да га узме између живих на земљи, да не гледа оскрвњење светиња. Хришћани верују да је Бог услишио молитву његову, и узео га к себи у дворе Своје небесне. Свети Софроније преминуо је [[644]].<ref>Постоје подаци и да је преминуо [[638]]. године.</ref> године.