Хаити — разлика између измена

Руководећи се [[Монроова доктрина|Монроовом доктрином]], председник САД, Вудро Вилсон је 1915. наредио окупацију Хаитија која је трајала до 1934. године.<ref>{{cite web|url=http://historicalstudiesineducation.ca/index.php/edu_hse-rhe/article/view/2357 | title = Education During the American Occupation of Haiti, 1915–1934 | publisher = Historical Studies in Education 22(2):1–17 | last=Angulo| first = A. J.|year=2010| accessdate=24. 07. 2013.}}</ref>

Након повлачења САД, [[Рафаел Леонидас Трухиљо|Рафаел Трухиљо]], [[Доминиканска Република|доминикански]] диктатор, наредио је армији да побије Хаићане који живе са доминиканске стране границе. Тај догађај је познат као [[Першунски масакр]].<ref name="Farmer180">{{harvnb|Farmer|2006|pp=180–181}}</ref><ref>{{cite web|last=Wucker| first = Michele| title = Why the Cocks Fight: Dominicans, Haitians and the Struggle for Hispaniola| work=Windows on Haiti | url = http://www.ling.upenn.edu/courses/Fall_2003/ling001/wucker.html | accessdate=26. 12. 2007.}}</ref> Тада је за шест дана, колико је трајао овај покољ, убијено између 10.000 и 20.000 Хаићана.<ref name="Farmer180"/>

Након периода немира на изборима одржаним 1957. победио је др [[Франсоа Дивалије]]. У почетку је био омиљен у народу, који га је звао „Папа Док“. Дивалије је био председник до своје смрти 1971. године.<ref name="bryan">{{harvnb|Bryan|1984|pp=52–53}}</ref> На власти је опстао захваљујући паравојној организацији познатој као ''[[Тонтон Макут]]'' (''авети''), која је ред одржавала терором.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/174718/François-Duvalier "François Duvalier" ''Encyclopædia Britannica'']</ref> На месту председника наследио га је његов син [[Жан-Клод Дивалије]] – познат као „Бебе Док“. Он је владао све од 1986. када је свргнут и изгнан у Француску. Власт је затим преузео Национални управни савет на чијем челу је био генерал [[Анри Намфи]].