Јован Дамјанић — разлика између измена

| место_рођења = [[Стража (Вршац)|Стража]] или [[Стаза (Суња)|Стаза]]

Према неким изворима, Дамјанић је рођен у тадашњој Војној крајини, у месту [[Стаза (Суња)|Стаза]]<ref name="Српски биографски речник">''[[Српски биографски речник]]'' I том, А ‐ Б, Славко Гавриловић, Матица српска, Нови Сад (2004) {{ср}}</ref>, на [[Банија|Банији]].<ref>Милан Туторов, Банатска Рапсодија, Нови Сад, 2001, ppстр. 494.</ref> Стаза је било место у Другој бановачкој крајишкој бригади, код Сиска.<ref>"Мале новине", Београд 7. октобар 1890. године</ref> У армију је ступио као официр 61. пешадијске регименте (поручник) и избијањем револуције [[1848]]. године је унапређен у чин [[мајор]]а у трећој [[сегедин]]ској регименти (''Honvédség''). Иако је био [[Православље|православни]] Србин, био је веома привржен идејама мађарских револуционара и реформиста. Био је ожењен племкињом Емилијом - Милком Чарнојевић, сестром спахије и племића [[Петар Чарнојевић|Чарнојевића]] "от Маче и Малог Оросина", са којом није имао порода.<ref name="аутоматски генерисано1">"Даница", Нови Сад 1861. године</ref> Сматра се да је под њеним утицајем, пришао Мађарима. Његов шурак, угледни мађарски племић Петар Чарнојевић, је такође био велики "мађарон", необично близак и веран до краја Лајошу Кошуту.

У марту 1849. године је уништио непријатељску бригаду у [[битка код Солнока|бици код Солнока]], што је био његов највећи успех. После овог успеха је био изабран за члана мађарског националног савета, али је одбио ту част. Такође је одиграо главну улогу у напредовању мађарских револуционарних снага ка [[Будимпешта|Будимпешти]] под вођством [[Артур ГергељГергеј|Артура ГергељаГергеја]] (''Artúr Görgei'').

Дамјанић је контроверзна историјска фигура. [[Мађари]] га сматрају националним херојем, дају имена улицама по њему, за њих је био један од 13 поштованих револуционарних вођа заједно са Кошутом и ГергељомГергејом и човек који се борио за нове револуционарне идеје. За Војвођанске [[Срби|Србе]], пошто је био Србин пореклом, злотвор и издајица, јер је предводио мађарске снаге против Срба који су се борили за [[Српска Војводина|Српску Војводину]] против које су били Мађари, a на страни [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]], који су обећавали потврду статуса Српске Војводине. Тада је и добио надимак ''Љута гуја, српски издајица''. <ref name=autogenerated1>Милан Туторов, Банатска Рапсодија, Нови Сад, 2001, стр. 495.</ref> Приписује му се да је једном приликом изјавио: „како ће убијати Србе док и последњег не буде убио, а онда ће убити и себе, јер ниједан Србин не треба да живи на кугли земаљској“. <ref name=autogenerated1 />