Слух — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 14:
==Својства звука и тестирање функције==
Интензитет (јачина) и фреквенција (учесталост) звучних вибрација основна су својства звучних таласа, од којих зависе количина и квалитет звучних информација. Звук је зрачно треперење одредене амплитуде (таласне дужине) и фреквенције (броја трептаја у секунди). Основна јединица мере јачине је [[децибел]] (-{dB}-), а фреквенције [[херц]] (-{Hz}-). Јаке звучне дражи имају високу амплитуду, а фреквенција расте са висином тона. Нормално људско чуло осећа звучне таласе фреквенције од 20 до 20.000 -{Hz}-.
Функционалне способности чула слуха су одређене минималном количином звучних информација на основу којих су прецизно распознатљиве најмање промене интензитета и фреквенције [[звук|звучних]] вибрација. Ови диференцијални прагови (разликовања) посебно су значајни у подручју тихих, једва чујних и веома јаких тонова.
Апсолутни праг слуха је онај степен његове осетљивости на којем се одређени звук једва може распознати од апсолутне тишине. Диференцијални праг две фреквенција или два интензитета звука представља најмању разлику коју је могуће осетити у одређеном подручју дубине слушног поља. Он нема сталну вредност, а зависи од учесталости звучних вибрација. Праг нелагодности и праг бола налазе се у подручју високих интензитета, када звук губи своја битна својства и изазива осећај нелагодности и бола. Праг слуха је различит за поједине фреквенције и означава се са 0 (нула) -{dB}-, док је праг бола приблизно константан и нормално се креће од 110 до 130 -{dB}-.
[[Физиологија|Физиолошко]] дејство буке на чуло слуха и [[организам]] у целини у највећој мери се остварује повећањем надражаја симпатичког дела [[нервни систем|нервног система]], који делује без утицаја наше воље. Огромна већина људских делатности одвија се у условима одреденог озвучења радног простора, те је организам адаптиран на извесне „нормалне” тоналитете буке. Њен оптимум увелико зависи од врсте рада, расположења, индивидуалних склоности и других чинилаца. Зато апсолутна тишина, у којој шумови тела, [[пулс]], [[дисање]], проток [[крв]]и и звучни знаци осталих животних функција постају врло гласни, изазива непријатан осећај, узнемирење и [[Психологија|психичке]] сметње које се не могу дуго издржати. Медутим, при интензитетима буке преко 60 -{dB}-, a naročito preko 80 -{dB}-, јављају се различити симптоми појачаног надражаја симпатикуса, који на већој будности постају још израженији и доводе до бурних реакција организма и оштећења чула слуха.
; Могући поремећаји у људском организму услед прекомерне буке
{| class="wikitable"
|-
! Поремећена функција
! Последица
|-
|[[Циркулаторни систем|Циркулација]]
| align="left"|
*пораст крвног притиска,
*слабљење периферне циркулације
|-
| [[
|Сметње у ритму и размени гасова
|-
| [[
|Поремећаји мишићне активности (перисталтике) пробавних органа
|-
| [[
|
*Раст опшег метаболизма,
*Повећана потрошња енергије
|-
|[[CNS|Рад централног нервног система]]
|Умор, раздражљивост и несаница
|-
|[[Жлезда|Активност ендокриних жлезда]]
| align="left" |
*Повећано лучење стимулатора [[метаболизам|метаболизма]] ([[хипофиза]])
*Смањено лучење [[инсулин]]а ([[гуштерача]]): повећање концентрације [[шећер]]а у [[крв]]и
|-
|}
У пужу, нарочито у његовом вршном делу, смањује се циркулација [[крв]]и, посебно при фреквенцијама звука око 4000 -{Hz}-. Истовремено се повећава оптерећење Кортијевог органа и базне мембране, где се обично и јављају прва органска оштећења унутрашњег уха.
Испитивање функције чула слуха обухвата проучавање његових квалитативних (каквоћних) и квантитативних (количинских, мерних) својстава. Квалитативне способности се одређују оријентационо, у циљу процене општег стања оштрине слуха, а квантитативне особине се тичу могућности разликовања јачине и фреквенције звука, односно степена оштећења рецептора за фреквентно подручје које се ненормално чује. У овој области још увек се може применити и испитивање слуха помоћу шапата и говора различите гласности. Шапат се нормално чује са удаљености од 6 -{m}-. Ако је његова чујност испод 4 -{m}-, ради се о лаком оштећењу, испод 1 -{m}- – о средње тешком, а способност да се чује тек викање уз само уво, прате тешка оштећења ове функције. Савремене квантитативне методе испитивања функције слуха су: акуметрија – помоћу звучних виљуски, и аудиометрија – помоћу електронског апарата-аудиометра.
У оба случаја мере се проводљивост звучних вибрација кроз [[уво|ушни канал]] и мастоидни (сисасти) део слепоочне кости иза ушне скољке. Прва се означава као ваздушна проводљивост, а друга као коштана проводљивост Аудиометрија је научно најпоузданији и најпрецизнији метод испитивања свих својстава функције слуха, а може бити тонска, уз употребу звучног генератора чистих тонова и говорна - на основу броја препознатих и исправно поновљених емитованих речи. Ако из било којих разлога испитаник не може или не жели да субјективно сарађује, у тестирању ове функције примењује се објективна аудиометрија, према природи одговарајућих [[мозак|можданих]] и [[рефлекс]]них реакција.
== Механизам слуха ==
| |||