Википедија

Топлота — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
.
Ред 1:
{{short description|Пренос енергије}}
{{Термодинамика}}[[Датотека:Translational motion.gif|мини|200п|Термичко транслационо кретање у гасу]]
[[Датотека:171879main LimbFlareJan12 lg.jpg|мини|desno|300px|[[Температура]] [[Сунце|Сунчеве]] површина ([[фотосфера]]) је 5 778 -{K}- (5 505 °-{C}-)). Топлота се од Сунца до [[Земља|Земље]] преноси [[Топлотно зрачење|топлотним зрачењем]] ([[Сунчева светлост]]).]]
'''Топлота''' или '''топлотна енергија''' ('''''топлина''''' или '''''топлинска енергија'''''), је [[Физика|физичка]] величина која се обично означава са ''-{Q}-''. Основна јединица за топлотну енергију у [[Међународни систем јединица|Међународном систему јединица]] јесте [[џул]], док се у нутриционизму користи јединица [[калорија]]. Она се мери [[Калориметар|калориметром]] и није особина тела, већ процеса. Топлота се може преносити између тела и система услед разлике у [[температура|температури]].<ref>{{harvnb|Daintith|2005|pp=}}</ref> Пренос се одвија на више начина, као што су [[кондукција]],<ref>{{harvnb|Guggenheim, E.A|1949/1967|pp=8}}</ref> [[радиоактивност|радијација]]<ref>Planck. M. (1914). ''The Theory of Heat Radiation'', a translation by Masius, M. of the second German edition, P. Blakiston's Son & Co., Philadelphia.</ref> и [[конвекција]].
{{Термодинамика}}
 
'''Топлота''' или '''топлотна енергија''' ('''''топлина''''' или '''''топлинска енергија'''''), је [[Физика|физичка]] величина која се обично означава са ''-{Q}-''. Основна јединица за топлотну енергију у [[Међународни систем јединица|Међународном систему јединица]] јесте [[џул]], док се у нутриционизму користи јединица [[калорија]] (-{1 cal = 4,186 J}-). Она се мери [[Калориметар|калориметром]] и није особина тела, већ процеса. Топлота се може преносити између тела и система услед разлике у [[температура|температури]] и зависи од [[masa|масе]] -{''m''}- [[Тело (физика)|тела]], [[Топлотни капацитет|специфичног топлотног капацитета]] -{''c''}- [[материја|материје]] од које се тело састоји, те од [[температура|температурне]] разлике ''Δt'': <math> \Delta Q = c \cdot m \cdot \Delta t </math>.<ref>{{harvnb|Daintith|2005|pp=}}</ref> Пренос се одвија на више начина, као што су [[кондукција]],<ref>{{harvnb|Guggenheim, E.A|1949/1967|pp=8}}</ref> [[радиоактивност|радијација]]<ref>Planck. M. (1914). ''The Theory of Heat Radiation'', a translation by Masius, M. of the second German edition, P. Blakiston's Son & Co., Philadelphia.</ref> и [[конвекција]].
 
Субјективни осећај топлоте добива се додиром с телима којима је температура виша (топло) или нижа (хладно) од температуре људскога [[Тело (биологија)|тела]]. Топлота се објективно мери посматрањем деловања угрејаних тела на друга тела (калориметрија).<ref>''Toplota (količina toplote)'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=61787] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
 
== Појам топлоте и температуре ==
{{рут}}
[[Датотека:Translational motion.gif|мини|250px|лево|[[Температура]] [[Идеални гас|идеалног гаса]] је мера просечне [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] [[молекул]]а]]
[[Датотека:Sunshine at Dunstanburgh.JPG|мини|desno|250px|[[Сунчева светлост]] светли кроз [[облак]]е.]]
[[Датотека:Thermally Agitated Molecule.gif|мини|лево|250px|Топлотне [[Oscilacija|вибрације]] делова [[беланчевине]]: [[амплитуда]] вибрација расте с [[температура|температуром]].]]
[[Датотека:Linear Heat flow.svg|мини|250px|десно|Линеарни ток топлоте код [[Топлотна проводљивост|провођења или кондукције топлоте]].]]
[[Датотека:Hot metalwork.jpg|250px|мини|лево|Из врућег тела распростире се топлота на све стране невидљивим [[Топлотно зрачење|топлотним зрацима]].]]
[[Датотека:Joule's heat apparatus.JPG|мини|desno|250px|[[James Prescott Joule|Џулов]] уређај из 1845.]]
[[Датотека:Ice-calorimeter.jpg|мини|лево|250px| Први светски ледени [[калориметар]], који се почео употребљавати 1782, а направили су га [[Antoine Laurent de Lavoisier|Антоан Лорен де Лавоазје]] и [[Pierre-Simon Laplace|Пјер Симон Лаплас]], да би одредили количину топлоте која прати одређене хемијске процесе, а [[Лабораторијски прибор|конструкција]] се заснива на претходним прорачунима [[Joseph Black|Џозефа Блека]] када је открио [[латентна топлота|латентну топлоту]].]]
[[Датотека:Hukseflux radiometer sr11 photo.jpg|мини|desno|250px|[[Пиранометар]] је [[мерни инструмент]] који мери укупно [[Сунчева светлост|Сунчево зрачење]] (са свим [[таласна дужина|таласним дужинама]]), које пада на неку водоравну раван.]]
[[Датотека:Earth-crust-cutaway-croatian.png|мини|250px|десно|Према унутрашњости [[Земља]] је све топлија, а у дубинама већим од 18 [[метар]]а испод површине вањске топлотне промене температуре немају утицаја. Значи, овде топлота не долази извана него из унутрашњости Земље.]]
[[Датотека:DancingFlames.jpg|мини|desno|250px|[[Огревна вредност]] је својствена за сваку [[хемијска материја|хемијску материју]].]]
 
Ако се стави рука у посуду с врућом водом и задржи неколико секунди, а затим је ставимо у посуду с топлом водом, учиниће се као да је та [[вода]] хладна. Ставимо ли руку у хладну воду и држимо ли се неколико секунди, а онда је урони у ону топлу воду, иматће се осећај као да је стављена у врућу воду. Одатле се види да људски [[Чула|осећај]] није меродаван за просуђивање стања некога [[Тело (физика)|физичког тела]], то јест његове температуре.
 
Toplina i [[temperatura]] nisu jedno te isto. To najbolje možemo uočiti iz jednog primjera. U dvije po veličini različite prostorije ložimo [[peć]] iste veličine tako da trošimo istu količinu [[goriva]] na sat; vidjet ćemo da će temperature [[prostorija]] biti različite. Veća prostorija imat će manju temperaturu, a manja veću, iako je svaka prostorija, to jest [[zrak]] u prostoriji, primio istu količinu topline [[Gorenje|izgaranjem]] jednake količine goriva. Dva fizikalna tijela mogu imati istu količinu topline, a različitu temperaturu. Da bi veća prostorija imala istu temperaturu kao manja, morali bismo većoj dati veću količinu topline, to jest morali bismo potrošiti veću količinu goriva. Odatle vidimo da dva fizikalna tijela mogu imati istu temperaturu, ali različitu količinu topline.
 
Međutim, što je toplina? Na to pitanje odgovara [[Kinetička teorija plinova|molekularno-kinetička teorija topline]]. [[Molekule]] u tijelima ne miruju, nego se nalaze u stalnom [[gibanje|gibanju]], čija [[brzina]] može biti veća ili manja. [[Bušenje]]m, [[Glodalica|glodanjem]], [[tokarenje]]m i [[rezanje]]m pomoću [[Alatni stroj|alatnih strojeva]], kao i kod svake [[Strojna obrada|obrade materijala]] [[alat]]om, stvara se toplina. Toplina nastaje na osnovu utrošenog [[Rad (fizika)|mehaničkog rada]], a i na račun [[kinetička energija|kinetičke energije]]. Udarom [[čekić]]a, koji ima kinetičku energiju, o [[Nakovanj (razdvojba)|nakovanj]] stvara se toplina. Tu se kinetička energija ne pretvara samo u toplinu nego i u [[Energija zvuka|energiju zvuka]] i u mehanički rad potreban za [[deformacija|deformaciju]] tijela. Pri [[Sraz|sudaru]] dvaju tijela prenosi se gibanje, to jest kinetička energija s jednog tijela na drugo. To ne vrijedi samo za velika tijela nego i za sitne čestice, to jest molekule. Kinetička energija čekića pretvara se u kinetičku energiju molekula, to jest u njihovo nevidljivo [[gibanje]]. Toplina je, dakle, kinetička energija molekularnog gibanja.
 
Što tijelo više [[Grijanje|grijemo]], molekule se sve brže gibaju i imaju sve veću kinetičku energiju. Zbog toga se molekule međusobno udaljavaju, pa kruto tijelo taljenjem prelazi u tekuće [[Agregatna stanja|agregatno stanje]]. [[Tekućine|Tekuće tijelo]] zagrijavanjem prelazi u [[plin]]ovito agregatno stanje. Molekule vode daljim zagrijavanjem kod [[vrelište|vrelišta]] odlaze u zrak. [[Voda]] prelazi u [[vodena para|vodenu paru]]. [[Para]] ima toliku kinetičku energiju da tjera [[parni stroj]]. Koliki je stupanj toga molekularnog gibanja, kazuje temperatura. Temperatura je, dakle, stupanj toplinskog stanja tijela i o njoj ovisi agregatno stanje tijela.
 
Onaj dio nauke o toplini koji se bavi toplinom kao jednim oblikom energije i proučava pretvaranje toplinske energije u mehaničku radnju zove se [[termodinamika]]. Budući da je to pretvaranje naročito važno kod plinova, to se termodinamika bavi u prvom redu toplinskim promjenama kod plinova. <ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
 
== Количина топлоте ==
Želimo li masu od 1 [[kilogram]] [[voda|vode]] ugrijati na [[plamenik]]u od 10 °C na 20 °C, trebat će nam određeno [[Vrijeme (fizika)|vrijeme]]. Za [[grijanje]] 1 kilograma vode na tom plameniku od 10 °C na 30 °C bit će potrebno duže vremena. Za grijanje 2 kilograma vode trebat će dvostruko duže vremena nego za grijanje 1 kilograma vode. Dakle potrebna količina topline za zagrijavanje vode je to veća što je veća masa vode i što je zagrijavamo na višu temperaturu. Prema tome je:
 
:<math> Q = m \cdot (t_2 - t_1) </math>
 
gdje je: ''Q'' - količina topline izražena u [[džul]]ima (J), ''m'' - [[masa]] vode u [[kilogram]]ima (kg) i ''t<sub>2</sub> - t<sub>1</sub>'' - razlika temperature u [[celzij]]ima (°C).
 
Količinu topline mjerimo kao i svaku energiju u džulima. Međutim, još se upotrebljava kao jedinica topline kilo[[kalorija]] (kcal). 1 kcal je ona količina topline koja je potrebna da se 1 kilogram vode, kod normalnog [[tlak zraka|tlaka zraka]] od 760 torra (1 [[Standardna atmosfera|atm]]), zagrije od 14,5 °C na 15,5 °C. To je zbog toga što količine topline za zagrijavanje 1 kilograma vode, na primjer od 12 na 13 °C ili od 20 na 21 °C, nisu jednake. Međutim su razlike tako malene da se u praksi uzima da je za ugrijavanje 1 kilograma vode za 1 °C potrebna 1 kcal, bez obzira kod koje se to temperature vrši. Kod grijanja mora se toplina dovoditi, a kod ohlađivanja odvoditi. Kilokalorija (kcal), određena pri 15 °C, približno je jednaka 4,1855 kilodžula (kJ).
 
Za zagrijavanje 1 kilograma [[željezo|željeza]] trebat će manje vremena nego za zagrijavanje 1 kilograma [[opeka|opeke]]. Znači da za različite tvari treba različita količina topline da bi se 1 kilogram te tvari ugrijao za 1 °C. Količina topline u J ili kcal koja je potrebna da se 1 kg neke tvari ugrije za 1 °C zove se specifična toplina ili specifični [[toplinski kapacitet]], a označuje se malim slovom ''c''.
 
Prema tome, ako je za ugrijavanje 1 kg neke tvari potrebna specifična toplina ''c'', to je za ugrijavanje ''m'' kg tvari potrebna ''c ∙ m''. Za ugrijavanje ''m'' kg tvari od temperature ''t<sub>1</sub>'' na temperaturu ''t<sub>2</sub>'' potrebna je toplina:
 
:<math> Q = c \cdot m \cdot (t_2 - t_1) = c \cdot m \cdot \Delta t </math>
 
=== Специфични топлотни капацитет ===
[[Специфични топлотни капацитет]] неких материја:
 
{| class="wikitable"
|-
! [[Материја]] !! -{c (J kg<sup>-1</sup> K<sup>-1</sup>)}-
|-
| [[вода]] || 4 816
|-
| [[Моторно уље|уље]] || 3 800
|-
| [[алкохоли|алкохол]] || 2 500
|-
| [[лед]] || 2 100
|-
| [[алуминијум]] || 900
|-
| [[стакло]] || 800
|-
| [[жељезо]] || 460
|-
| [[цинк]] || 390
|-
| [[Бакар (елемент)|бакар]] || 380
|-
| [[жива]] || 140
|}
 
Продукт -{''c ∙ m''}-, то јест количина топлоте која је потребна телу масе -{''m'' kg}- да се загреје за 1 °-{C}-, зове се [[топлотни капацитет]] [[физичко тело|физичког тела]].
 
Како вода има велику специфичну топлоту, тешко се загрева. Загрејана вода садржи велику количину топлоте, што се налази велику примену у [[техника|техници]]. Вода се употребљава као носилац топлоте код [[Централно грејање|централног грејања]] и у [[парни котао|парним котловима]] ([[генератор паре|генераторима паре]]).
 
== Преношење топлоте ==
Линија 16 ⟶ 91:
 
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Daintith|first=John|title=Oxford Dictionary of Physics|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-280628-4}}
* Adkins, C.J. (1968/1983). ''Equilibrium Thermodynamics'', (1st edition 1968), third edition 1983, Cambridge University Press, Cambridge UK, {{ISBN|0-521-25445-0}}.
 
* [[Peter Atkins|Atkins, P.]], de Paula, J. (1978/2010). ''Physical Chemistry'', (first edition 1978), ninth edition 2010, Oxford University Press, Oxford UK, {{ISBN|978-0-19-954337-3}}.
* Bacon, F. (1620). ''Novum Organum Scientiarum'', translated by Devey, J., P.F. Collier & Son, New York, 1902.
* {{cite book|last=Baierlein|first=R.|title=Thermal Physics|url=https://books.google.com/books?id=fqUU71spbZYC&pg=PA21|year=1999|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-65838-6}}
* Bailyn, M. (1994). ''A Survey of Thermodynamics'', American Institute of Physics Press, New York, {{ISBN|0-88318-797-3}}.
* [[Max Born|Born, M.]] (1949). [https://archive.org/details/naturalphilosoph032159mbp ''Natural Philosophy of Cause and Chance''], Oxford University Press, London.
* [[George H. Bryan|Bryan, G.H.]] (1907). [https://archive.org/details/ost-physics-thermodynamicsin00bryauoft ''Thermodynamics. An Introductory Treatise dealing mainly with First Principles and their Direct Applications''], B.G. Teubner, Leipzig.
*[[Hans Adolf Buchdahl|Buchdahl, H.A.]] (1966). ''The Concepts of Classical Thermodynamics'', Cambridge University Press, Cambridge UK.
* [[Herbert Callen|Callen, H.B.]] (1960/1985). ''Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics'', (1st edition 1960) 2nd edition 1985, Wiley, New York, {{ISBN|0-471-86256-8}}.
* {{cite journal
|last=Carathéodory
|first=C.
|author-link=Constantin Carathéodory
|title=Untersuchungen über die Grundlagen der Thermodynamik
|year=1909
|journal=Mathematische Annalen
|volume=67
|issue=3
|pages=355–386
|doi=10.1007/BF01450409|s2cid=118230148
|url=https://zenodo.org/record/1428268
}} A translation may be found [http://neo-classical-physics.info/uploads/3/0/6/5/3065888/caratheodory_-_thermodynamics.pdf here]. A mostly reliable translation is to be found at Kestin, J. (1976). ''The Second Law of Thermodynamics'', Dowden, Hutchinson & Ross, Stroudsburg PA.
* [[Subrahamanyan Chandrasekhar|Chandrasekhar, S.]] (1961). ''Hydrodynamic and Hydromagnetic Stability'', Oxford University Press, Oxford UK.
* {{cite book | last=Clark|first= J.O.E.| title=The Essential Dictionary of Science | publisher=Barnes & Noble Books | year=2004 | isbn=978-0-7607-4616-5}}
* [[Rudolf Clausius|Clausius, R.]] (1854). ''[[Annalen der Physik]]'' (''Poggendoff's Annalen''), Dec. 1854, vol. xciii. p.&nbsp;481; translated in the ''Journal de Mathematiques'', vol. xx. Paris, 1855, and in the ''Philosophical Magazine'', August 1856, s. 4. vol. xii, p.&nbsp;81.
* [[Rudolf Clausius|Clausius, R.]] (1865/1867). [https://books.google.com/books?id=8LIEAAAAYAAJ&q=necessitating+any+other#v=snippet&q=necessitating%20any%20other&f=false ''The Mechanical Theory of Heat – with its Applications to the Steam Engine and to Physical Properties of Bodies''], London: John van Voorst. 1867. Also the second edition translated into English by W.R. Browne (1879) [https://archive.org/details/cu31924101120883 here] and [http://www3.nd.edu/~powers/ame.20231/clausius1879.pdf here].
* De Groot, S.R., [[Peter Mazur|Mazur, P.]] (1962). ''Non-equilibrium Thermodynamics'', North-Holland, Amsterdam. Reprinted (1984), Dover Publications Inc., New York, {{ISBN|0486647412}}.
* Denbigh, K. (1955/1981). ''The Principles of Chemical Equilibrium'', Cambridge University Press, Cambridge {{ISBN|0-521-23682-7}}.
* Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) (2003). ''Entropy'', Princeton University Press, Princeton NJ, {{ISBN|0-691-11338-6}}.
* {{Citation
| last = Guggenheim
| first = E.A.
| author-link = Edward A. Guggenheim
| title = Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists
| place = Amsterdam
| publisher = [[Elsevier|North-Holland Publishing Company.]]
| orig-year = 1949
| year = 1967
| edition = fifth
}}
* {{Cite journal
|last=Jensen
|first=W.B.
|title=Why Are q and Q Used to Symbolize Heat?
|journal=J. Chem. Educ.
|year=2010
|volume=87
|issue=11
|pages=1142
|url=http://www.che.uc.edu/jensen/W.%20B.%20Jensen/Reprints/182.%20q%20and%20Q.pdf
|access-date=23 Mar 2015
|bibcode=2010JChEd..87.1142J
|doi=10.1021/ed100769d
|url-status=dead
|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402114613/http://www.che.uc.edu/jensen/W.%20B.%20Jensen/Reprints/182.%20q%20and%20Q.pdf
|archive-date=2 April 2015
}}
* {{citation
|author=J.P. Joule
|author-link=James Prescott Joule
|title=The Scientific Papers of James Prescott Joule
|year=1884
|publisher=The Physical Society of London
|page=274}}, Lecture on Matter, Living Force, and Heat. 5 and 12 May 1847.
* Kittel, C. Kroemer, H. (1980). ''Thermal Physics'', second edition, W.H. Freeman, San Francisco, {{ISBN|0-7167-1088-9}}.
* {{Citation
| last = Kondepudi
| first = D.
| title = Introduction to Modern Thermodynamics
| place = Chichester UK
| publisher = Wiley
| year = 2008
| isbn = 978-0-470-01598-8
}}
* Kondepudi, D., [[Ilya Prigogine|Prigogine, I.]] (1998). ''Modern Thermodynamics: From Heat Engines to Dissipative Structures'', John Wiley & Sons, Chichester, {{ISBN|0-471-97393-9}}.
* [[Lev Landau|Landau, L.]], [[Evgeny Lifshitz|Lifshitz, E.M.]] (1958/1969). [https://archive.org/details/StatisticalPhysics ''Statistical Physics''], volume 5 of ''Course of Theoretical Physics'', translated from the Russian by J.B. Sykes, M.J. Kearsley, Pergamon, Oxford.
* Lebon, G., Jou, D., Casas-Vázquez, J. (2008). ''Understanding Non-equilibrium Thermodynamics: Foundations, Applications, Frontiers'', Springer-Verlag, Berlin, e-{{ISBN|978-3-540-74252-4}}.
* Lieb, E.H., Yngvason, J. (2003). The Entropy of Classical Thermodynamics, Chapter 8 of ''Entropy'', Greven, A., Keller, G., Warnecke (editors) (2003).
* {{Citation
| last = Maxwell
| first = J.C.
| author-link = James Clerk Maxwell
| title = Theory of Heat
| place = London
| publisher = [[Longman|Longmans, Green and Co.]]
| year = 1871
| edition = first
| url = https://archive.org/details/theoryheat04maxwgoog
}}
* {{Citation
| last = Partington
| first = J.R.
| author-link = J.R. Partington
| title = An Advanced Treatise on Physical Chemistry.
| place = Fundamental Principles. The Properties of Gases, London
| publisher = [[Longman|Longmans, Green and Co.]]
| volume = 1
| year = 1949
}}
* {{cite book | last=Perrot| first=Pierre | title=A to Z of Thermodynamics | publisher=Oxford University Press | year=1998 | isbn=978-0-19-856552-9}}
* [[Brian Pippard|Pippard, A.B.]] (1957/1966). ''Elements of Classical Thermodynamics for Advanced Students of Physics'', original publication 1957, reprint 1966, Cambridge University Press, Cambridge.
* [[Max Planck|Planck, M.]], (1897/1903). [https://archive.org/details/treatiseonthermo00planrich ''Treatise on Thermodynamics''], translated by A. Ogg, first English edition, [[Longman|Longmans, Green and Co.]], London.
* [[Max Planck|Planck. M.]] (1914). [https://archive.org/details/theoryofheatradi00planrich ''The Theory of Heat Radiation''], a translation by Masius, M. of the second German edition, P. Blakiston's Son & Co., Philadelphia.
* [[Max Planck|Planck, M.]], (1923/1927). ''Treatise on Thermodynamics'', translated by A. Ogg, third English edition, [[Longman|Longmans, Green and Co.]], London.
* {{Cite book
|last=Reif
|first=F.
|title= Fundamentals of Statistical and Thermal Physics
|year=1965
|publisher=McGraw-Hlll, Inc.
|location=New York}}
* Shavit, A., Gutfinger, C. (1995). ''Thermodynamics. From Concepts to Applications'', Prentice Hall, London, {{ISBN|0-13-288267-1}}.
* [[Clifford Truesdell|Truesdell, C.]] (1969). ''Rational Thermodynamics: a Course of Lectures on Selected Topics'', McGraw-Hill Book Company, New York.
* [[Clifford Truesdell|Truesdell, C.]] (1980). ''The Tragicomical History of Thermodynamics 1822–1854'', Springer, New York, {{ISBN|0-387-90403-4}}.
* {{cite journal|last=Beretta|first=G.P.|author2=E.P. Gyftopoulos |author-link2=Elias Gyftopoulos |title=What is heat?|journal=Education in Thermodynamics and Energy Systems|year=1990|volume=20|series=AES|url=http://www.ing.unibs.it/~beretta/www.EliasGyftopoulos.org/EPGyftopoulos-papers/p84-BerettaGyftopoulos-ASME-AES20-33-1990.pdf}}
* Gyftopoulos, E.P., & Beretta, G.P. (1991). ''Thermodynamics: foundations and applications.'' (Dover Publications)
* Hatsopoulos, G.N., & Keenan, J.H. (1981). Principles of general thermodynamics. RE Krieger Publishing Company.
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Heat}}
* -{[http://www.foxnews.com/story/0,2933,187464,00.html Plasma heat at 2 gigakelvins] – Article about extremely high temperature generated by scientists (Foxnews.com)}-
* -{[http://www.cheresources.com/convection.shtml Correlations for Convective Heat Transfer] – ChE Online Resources}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Пренос топлоте]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Топлота”