Википедија

Беч — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Исправљене словне грешке
ознака: можда пристрасно
Ред 64:
 
== Географија ==
‎БечБеч се простире на 414,65 -{km²}- и тиме је најмања савезна држава [[Аустрија|Аустрије]]. Смештен је у источнијем делу Аустрије, близу границе са Словачком. Град окружује савезна држава [[Доња Аустрија]]. Надморска висина града варира у распону од 151 -{m}- у [[Лобау]] до 542 -{m}- на Херманскогелу ({{јез-нем|Hermannskogel}}). Готово половина бечког региона је под зеленим површинама, од чега 28,4% територије града заузимају паркови и баште, 16,6% бечке шуме, док се велики део ових површина искоришћава и у пољопривредне сврхе. Беч је тако и једна од 4 аустријске савезне државе где се узгаја винова лоза, на 1,7% територије.
 
=== Положај ===
Ред 73:
Беч је одувек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и севера, на [[Пут ћилибара|Путу ћилибара]]. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона [[Европа|Европе]] који су дали велики допринос и оставили јак печат на развој читавог Бечког региона.
 
Након пада [[гвоздена завеса|Гвоздене завесе]] 1989. године, почињу видно да јачају економске и саобраћајне везе са суседним северним и источним земљама. Тиме је близина Беча земљама бившег [[варшавски пакт|источног блока]] поново добила на значају. Тако је Словачка престоница [[Братислава]] удаљена свега 60 -{km}- од Беча, те је то јединствен пример у Европи да се два главна града налазе на тако малој удаљености један од другог (изузимајући посебан случај Ватикана и Рима). Коначно, након ширења [[шенгенски споразум|шенгенског прострапростора]] [[21. децембар|21. децембра]] [[2007]]. године на [[Мађарска|Мађарску]], [[Чешка|Чешку]] и [[Словачка|Словачку]], источне границе Аустрије се први пут након новембра [[1918]]. године могу поново прелазити без граничних контрола.
 
=== Клима ===
Ред 244:
Келтско насеље и касније војно утврђење [[Антички Рим|Римљана]] налазили су се на крајњем истоку [[Западно римско царство|Западног римског царства]] те су стога брзо постали жртве великих промена које су наступиле услед сеоба [[германи|германских народа]]. Постоје чак и докази о великом пожару који се догодио почетком 5. века н. е. када је изгорео велики део римских складишта и утврђења, но преостали ипак нису напуштани већ су штавише чак поново насељавани. Улице и куће средњовековног Беча пружале су се управо правцем зида римског утврђења због чега су досељеници користили један његов део, као подршку пре свега, који је и до данас очуван.
 
Центар средњовековног Беча био је ''-{Berghof}-'' (данас улица ''-{Salvatorgasse}-''). Прво оригинално помињање датира још из 881. године из СалбуршкихСалцбуршких анала где се описује битка против [[мађари|Мађара]] али је нејасно да ли сама локација обухвата град или Бечку реку. Приликом археолошких ископавања пронађени су гробови из 6. века, периода када су Бечом владали [[Лангобарди]]. НакогНакон тога Бечом су даље господарили [[Словени]] па потом [[Авари]].
 
Након победе [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] у великој бици против Мађара [[955]]. године почео је успон Беча. Већ у 11. веку Беч је био важно трговачко средиште, да би га [[1105]]. године аустријски војвода Хајнрих II прогласио својим главним градом. Свега годину дана касније [[Историја Аустрије|Аустрија]] је постала војводство па тиме и Беч седиште војвода.
 
Након завршетка [[Трећи крсташки рат|Трећег крсташког рата]], енглески краљ [[Ричард I Лавље Срце|Ричард I]] је приликом повратка у Енглеску заробљен у [[Ердберг (Беч)|Ердбергу]] (нем. ''-{Erdberg}-'') поред Беча, што је данас подручје 3. ''-{Bezirk}-''-а. Новцем од откупа, који је плаћен за његово ослобађање, основана је прва ковница новца и почело је прво веће финансирање градске инфраструктуре и проширења Беча. Године 1221, Беч је, као други град аустријског војводства после [[Енс (град)|Енса]] (нем. ''-{Enns}-''), добио статус града и посебан трговачки закон (нем. ''-{Stapelrecht}-''). To значи да су сви трговци, који су пролазили кроз град, своје производе морали да нуде и евентуално продају потенцијалним купцима у Бечу. Управо то је омогућило бечлијамаБечлијама посредну трговину и то на начин да су веома брзо успостављене бројне трговачке везе, посебно дуж [[Дунав]]а и према [[Венеција|Венецији]].
 
=== Хабсбурговци ===
Ред 260:
Од [[1469]]. године, град у успону је постао седиште [[бискупија|бискупије]], па је тиме главна градска црква прерасла у [[катедрала Светог Стефана (Беч)|катедралу Св. Стефана]] ({{јез-нем|Stephansdom}}). Године 1556, Беч је коначно постао и седиште императора Светог римског царства чиме су [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] (Мађарска) и Бохемија (данашња Чешка) дошле под управу [[Династија Хабзбург|Хабсбурговаца]].
 
Године 1551, почео је период [[Протестантска реформација|реформације]] те се тако, доктрином [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]], протестанизампротестантизам брзо ширио Бечом. У таквим околностима краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд]] је као одговор довео [[Исусовци|Језуите]] у град који су врло брзо остварили јак утицај међу становништвом Беча. Они су основали своје удржењеудружење и школе које је предводио [[Универзитет у Бечу|Бечки универзитет]] те је тиме Беч постао полазна тачка контрареформације или ткзвтзв. католичке обнове у [[Свето римско царство|Светом римском царству]].
 
=== Турске опсаде Беча ===
Ред 283:
=== Царски град између конзерватизма и авангарде ===
[[Датотека:Franz_joseph1.jpg|мини|десно|мини|За време владавине [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]] Беч је доживео процват на пољу уметности, културе и архитектуре]]
Од [[1804]]. године Беч је главни град новоуспостављеног [[Аустријско царство|Аустријског царства]] (1804—1864), да би у њему [[1806]]. године било проглашено укидање [[Свето римско царство|Светог рисмогримског цартсвацарства]]. У [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновим]] ратовима град је два пута освајан и то [[1805]]. и [[1809]]. године. Након пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], у Бечу је [[1814]]/[[1815]]. одржан [[Бечки конгрес]] којим је успостављена нова политичка мапа [[Европа|Европе]].
 
Наредно доба је обележено [[Њемачка револуција 1848—1849.|немачком револуцијом]] и бројним политичким превирањима, али и периодом [[бидермајер]]а. Бидермајер је био надахнуће у политички тешкој ситуацији и и те како се испољио кроз културу, књижевност, моду и дизајн тог времена. То је заправо био последњи период пре [[industrijalizacija|индустријализације]] која је веома брзо уследила. Већ [[1837]]. године је отворена прва линија железнице у [[Аустрија|Аустрији]].
Ред 292:
Од [[1850]]. године Беч се шири тако што се прва предграђа унутар насипа урбанизују. [[1858]]. године срушене су градске зидине ({{јез-нем|Stadtmauer}}) које су окруживале сам центар града (данас 1. округ) и на том месту саграђен је [[Ринг (Беч)|бечки Ринг]] (прстен) или {{јез-нем|Ringstraße}}. [[Ринг (Беч)|Бечки Ринг]] је раскошна авенија дугачка 5,3 -{km}- која кружи око централног дела Беча (1.''-{Bezirk}-''-а). Изградња је отпочела са наменским планом ширења града на месту срушеног градског зида одлуком цара [[Франц Јозеф|Франца Јозефа I]]. Ринг је завршен и званично отворен [[1865]]., да би у периоду од [[1869]]. до [[1888]]. године биле завршене раскошне грађевине дуж њега попут [[Бечка државна опера|Бечке државне опере]], берзе, парламента, градске скупштине, [[Универзитет у Бечу|бечког универзитета]], музеја, академија и позоришта. Ова улица јединствена је у својој монументалности и дала је пресудан печат читавог једног периода архитектонском стилу Беча. Захваљујући томе је у [[Историја уметности|историју уметности]] уведен термин 'стил бечког Ринга'.
 
[[Датотека:Wilhelm Gause Ball der Stadt Wien 1904.jpg|мини|десно|Бал у холу Бечке скупштине код градначелникаградоначелника Карла Лугера]]
Након велике поплаве [[1830]]. године почело се размишљати о регулацији тока [[Дунав]]а кроз град, што је и остварено у периоду од [[1868]]. до [[1875]]. године. Многи рукавци са обе стране реке су исушени док је централни, који се пружао ка центру града, претворен у канал и са главним током реке образује острво, на коме су данас смештени 2. и 20.''-{Bezirk}-''. Са почетком индустријализације средином [[19. век]]а и становништво Беча почиње енормно да се увећава. [[1870]]. године град је већ имао 1 милион становника, да би свега 40 година касније, [[1910]]-те тај број износио 2 милиона. Најпознатији градоначелник из овог доба био је [[Карл Лугер]]. Био је у служби од [[1897]]. до 1910. године и познат је по реформама комуналних служби али и по израженом [[антисемитизам|антисемитизму]].
 
Ред 311:
Бечка градска власт је по [[Нацизам|нацистичком]] принципу установила 'велики Беч' који је настао припајањем околних територија и интеграцијом локалног становништва. Велики Беч био је површински чак три пута већи од територије која му је заиста припадала.
 
Од [[1944]]. године уследили су ваздушни напади на град при чему је уништена приближно једна петина градског урбаног простора. Доста је страдао и сам центар Беча и грађевине од историјске важности, пре свега здање [[Бечка државна опера|Бечке опере]] и музеј [[Албертина (Беч)|Албертина]]. [[Катедрала Св. Стефана]] је опљачкана и запаљена иако је пре тога претпелапретрпела ваздушне нападе практично без оштећења. Укупан број жртава ваздушних напада на град је 8.800.
 
Априла [[1945]]. дошло је до завршних борби за Беч или '[[Бечка операција|бечке операције]]' при којој су трупе [[Црвена армија|Црвене армије]] поразиле [[Нацизам|Нацисте]] и освојиле град.
Ред 322:
На [[Шварценбергов трг|Шварценберговом тргу]] ({{јез-нем|Schwarzenbergplatzt}}), који се у периоду од 1945. до [[1956]]. године звао Стаљинов трг, [[Црвена армија]] је подигла Споменик ослобођења и јунака или Споменик Црвене армије. Споменик је откривен [[19. август]]а 1945. године и његово очување у првобитном облику загарантовано је уставом Аустрије.
 
Након завршетка [[Други светски рат|рата]] у Бечу је уследио општи привредни успон и обнова, у чему је велику улогу одиграо и [[Маршалов план]]. Трупе савезичкихсавезничких сила повукле су се дефинитивно из града до пролећа [[1955]]. године, да би потом [[15. мај]]а исте године Аустрија усвајањем устава коначно повратила и потпуни суверенитет над својом територијом.
 
=== Беч у другој половини 20. века, до данашњих дана ===
Ред 330:
[[Датотека:Vienna International Centre.jpg|200п|десно|мини|Комплекс зграда Уједињених нација — Бечки интернационални центар]]
 
Друга половина 20. века предстваљапредставља и најдуже мирнодопско раздобље у историји града које је довело до развоја Беча у модерну, према свету отворену метрополу. Већ [[1957]]. године Беч је постао седиште [[Међународна агенција за нуклеарну енергију|међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА)]], прве интернационалне организације након [[1945]]. године. Од [[1965]]. град је седиште и [[oPEK|организације земаља извозница нафте (ОПЕК-а)]]. У Бечу је [[1961]]. године одржан састанак на највишем нивоу председника САД [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] председника [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]]. Веома важна година за Беч била је и [[1980]]-та када је отворен [[Бечки интернационални центар]] (ВИЦ) или УНО-град те је тиме Беч постао треће службено седиште [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Све ово је допринело да се Беч позиционира као препознатљиви конгресни и посреднички центар за решавање конфликата у светским размерама. Управо су у Бечу [[2006]]. године вођени преговори о статусу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].
 
[[Датотека:Део Бечког интернационалног центра 2008.JPG|лево|200п|мини|Беч 21. века, небодери на северној обали Дунава]]
Ред 336:
Изградњом [[Дунавски торањ|Дунавског торња]] на северној обали Дунава 1964. године и нешто касније комплекса зграда Уједињених нација, панорама Беча је знатно измењена духом [[Модернизам|модернизма]]. Значајан импулс развоју градске инфраструктуре дала је и изградња [[Бечки метро|подземне железнице]] (нем. ''-{U-Bahn}-'') те је још [[1978]]. године отворен први део прве линије, док радови на усавршавању и проширењу подземне мреже возова трају непрекидно до данашњих дана.
 
Данас се Беч по свим међународним критеријумима и истраживањима сврстава међу градове са највишим квалитетом живота на свету. Томе доприноси велики удео зелених површина на градском подручју (близу 50%) па тиме и веома добри еколошки услови и стандарди у граду, изузетно висока социјална сигурност, ниво заштите и поштовања људских права, првокласан здравствени и високо развијен образовни систем, ефикасна и модерна јавна управа, јако развијена градска инфраструкутраинфраструктура (путна мрежа, систем јавног градског превоза и квалитет становања), богата и квалитетна понуда алтернативних активности и најзад шароликост култура.
 
== Становништво ==
Ред 385:
== Култура ==
 
Уметност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вредност и међунардноимеђународни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били светски познати композитори и музичари. У светским размерама су познати [[Бечки валцер]], [[Хор бечких дечака]], традиционалне музичке манифестације као што је ''[[Бечки новогодишњи концерт|НовогодшњиНовогодишњи концерт]]'' [[Бечка филхармонија|бечке филхармоније]], бечки балови, као и многобројна културна здања попут [[Бечка државна опера|Опере]] и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, [[боем]]ству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.
 
Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су [[Бечка школа музике]] (прва), [[Друга бечка школа]] музике, [[Бечки круг|Бечки круг филозофа]], [[Бечка литерарна група]], [[Бечка школа фантастичног реализма]] у сликарству и [[Аустријска школа|Аустријска школа економиста]].
Ред 415:
==== Музеји ====
 
Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању [[Хофбург]]а. Међу најзначајнијима су ризница [[Династија Хабзбург|Хабсбуршке династије]], део читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна [[Свето римско царство|Светог римског царства]] и царска круна [[Аустријско царство|Аустријског царства]]. Овде се налази и ткзвтзв. Сиси-музеј посвећен аустријској царици [[Елизабета Баварска|Елизабети]] и [[Аустријска национална библиотека|Национална библиотека Аустрије]].
 
[[Датотека:Wien - Technisches Museum (2).JPG|мини|лево|Технички музеј у Бечу]]
Чувена [[Албертина (Беч)|Албертина]] припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65.000 цртежа и преко милион графика што је чини највећом на свету. У новом делу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваљапредставља део [[Музеј историје уметности у Бечу|Музеја историје уметности]], колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.
 
[[Датотека:MUMOK Vienna June 2006 249.jpg|мини|-{MUMOK}-, Музеј модерне уметности]]
Ред 432:
 
==== Архитектура ====
[[Датотека:IMG_0178_-_Wien_-_Peterskirche.JPG|мини|десно|Унутрашњост цркве Светог Петра у стилу рококарококоа]]
 
Бечку архитектуру карактерише шароликост стилова многобројних историјских епоха почевши од романске [[Rupretova crkva (Beč)|Рупретове цркве]], преко готске [[Katedrala Svetog Stefana (Beč)|катедрале Светог Стефана]] и барокне [[Karlova crkva (Beč)|Карлове цркве]], до грађевина из доба [[Класицизам|класицизма]] и [[модернизам|модерне]]. Посебно треба издвојити архитектуру [[историцизам (уметност)|историцизма]] (у Аустрији ткзвтзв. ''Време оснивача'', ({{јез-нем|Grunderzeit}})) до пред крај 19. века која је и у осталим градовима Монархије попут [[Праг]]а и [[Будимпешта|Будипеште]] оставила аутентично архитектонско обележје. Примери из овог периода су [[Неоготска архитектура|неоготска]] као и посебно интересантна и ретка архитектура [[Архитектура неорококоа|неорококоа]] која се употребљавала углавном у унутрашњости здања у обради ентеријера. [[Југендштил|Југендстил]] је најбоље уочљив на згради [[Сецесија|Сецесије]], станици подземне железнице ''Карлов трг'' као и цркви Св. Леополда [[Ото Вагнер|Отоа Вагнера]].
 
[[Датотека:Penzing (Wien) - Kirche am Steinhof (3).JPG|мини|лево|Купола цркве Св. Леополда у Штајнхофу]]
Ред 459:
Познат као ''Престоница музике'', град у коме су стварали [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовен]] и Други светски познати композитори, Беч и данас негује културу класичне музике, балова и оперета што посебно привлачи велики број заљубљеника у музику. Међу бројним атракцијама посебно место заузима [[Бечка државна опера|Бечка опера]], [[Шенбрун]], [[Хофбург]], катедрала Св. Стефана, барокна палата [[Белведере (Беч)|Белведере]], [[Албертина (Беч)|Албертина]], [[Пратер]], Кварт музеја, Карлов трг, мноштво галерија, музеја (преко 100) и позоришта. Једна од најпознатијих градских авенија је [[Ринг (Беч)|Ринг]] која окружује само историјско језгро града и уз коју су смештене многе репрезентативне грађевине и паркови, такође важне туристичке атракције (Парламент, [[Дворско позориште]], [[Универзитет у Бечу|Универзитет]], [[Дунавски торањ]], Берза итд.).
 
Захваљујући свему наведеном, Беч остварује годишње велике приходе од туризма (преко 4 милијарде евра), па је тиме то једна од најзначајнихнајзначајнијих привредних грана за град. Само бечке музеје годишње посети 8 милиона људи, док је Шенбрун 2007. године посетило близу 2,6 милиона туриста.<ref>{{cite web|url=http://www.wien.gv.at/statistik/pdf/viennainfigures.pdf |title=Umschlag-E22-09 |format=PDF |date=|accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150501085024/http://www.wien.gv.at/statistik/pdf/viennainfigures.pdf |archive-date=1. 5. 2015 |url-status=dead }}</ref> Највише туриста у Беч пристиже из [[Њемачка|Немачке]] (20,6%), [[Италија|Италије]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] (2008).
 
== Градска инфраструктура ==
Ред 474:
[[Датотека:A22 Floridsdorfer Brücke.jpg|мини|A22 код Бечког интернационалног центра]]
 
А23, [[Jugoistočna tangenta (Beč)|Бечка југоисточна Тангента]] ({{јез-нем|Wienersüdosttangente}}) или градски ауто-пут је најпрометнија саобраћајница [[Аустрија|Аустрије]]. Овај ауто-пут облика прстена повезује ауто-путеве А2, А4 и А22 на јужном ободу града и један је од најфреквентинијихнајфреквентнијих и најоптерећенијих европских праваца. Тако је 2006. године у промет пуштен ''„Спољашњи Ринг“'' у виду брзе, експрес магистрале (S1) који је значајно растеретио Тангенту на југу, но у плану је његов наставак ка северу и повезивање са ауто-путем А5 који је изградњи (у правцу [[Брно|Брна]]). Поменути ''„Спољашњи Ринг“'' (S1) је са А1 и А2 повезан ауто-путем А21 који представља западни ''„Спољашњи Ринг ауто-пут“''.
 
Проблеми са [[паркинг]]ом јављају се углавном у централним деловима града па су уведене зоне кратког паркирања ({{јез-нем|Kurzparkzonen}}). У циљу решавања проблема са паркингом, за људе из региона који свакодневно путују у град ради посла, Беч подстиче и нуди могућност паркирања на ободу града на специјалним паркинзима који су смештени одмах до почетних станица неког од видова јавног градског превоза. Град генерално прави и развија планове редукције индивидуалног саобраћаја како би се екологија града и квалитет живота грађана побољшао.
Ред 496:
Мрежа јавних бициклистичких стаза и праваца у граду тренутно обухвата 1.100&nbsp;km<ref name="Radverkehrsnetz">{{cite web|url=http://www.wien.gv.at/verkehr/radfahren/radnetz/fakten.html |title=Zahlen und Fakten zum Wiener Radverkehrsnetz |publisher=Wien.gv.at |date=|accessdate=8. 11. 2010}}</ref> од чега је 21%<ref name="Radverkehrsnetz" /> потпуно независно од аутомобилског саобраћаја.
 
Као алтернатива градкомградском превозу постоји јединствен систем изнајмљивања бицикала, ткзвтзв. ''-{Citybike}-''. Овај систем је замишљен као алтернативна могућност брзог преласка са једног на други део ужег центра града и евентуалног преседања на одређену линију јавног превоза којом се стиже даље до циља. Стога је и први сат вожње градским бициклом бесплатан, док се следећи плаћа 1€. Пре прве употребе потребно је регистровати се и плаћање, уколико је корисник задржао бицикл дуже од сат времена, се обавља преко аутомата платним картицама на сваком од пунктова где се [[бицикл]] може изнајмити. Читав систем је компјутеризован и фунционишефункционише јединствено тако да корисник може изнајмити бицикл на једном пункту у граду и вратити га на било ком другом од око 60 пунктова, ''-{Citybike}-'' станица. Према статистици, највећи број корисника задржи бицикл краће од сат времена чиме се избегава плаћање. [[2009]]. године је било регистриванорегистровано око 210.000 корисника који су градским бициклима прешли 1.317.000&nbsp;km<ref>{{cite web |url=http://www.flipmag.com/swf/U0afMy111A/16 |title=Gewista Magazin - Eine Erfolgsstory - Citybike Wienü |publisher=Flipmag.com |date= |accessdate=8. 11. 2010 |archive-date=22. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100122124351/http://www.flipmag.com/swf/U0afMy111A/16 |url-status=dead }}</ref>
 
== Бечки окрузи ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Беч”