Румунска револуција 1989. — разлика између измена

 

Због погоршаног стања у земљи [[Николаје Чаушеску|Чаушеску]] се прерано вратио 20. децембра из посете [[Иран]]у. Одмах је одржао говор о „страном нападу на независност [[Румунија|Румуније]]". Дан касније он је са балкона зграде партијског комитета пред 110 хиљада насилно окупљених људи одржао говор у циљу смиривања нереда у [[Темишвар]]у и истицања [[комунизам|комунистичких идеала]]. Без додира са народом, Чаушеску је био сигуран да ће га маса подржати великим аплаузом. Али ово су учинили само они у предњим редовима, који су били најизложенији погледу. У то време просечан радник зарађивао је 4 долара дневно. Изненада, на крајевима окупљење масе људи почели су немири, додатно искомпливани подметнутим [[бомба]]ма, хицима и [[пожар]]има, што је направило невиђени хаос у маси. [[Секуритатеа]] је напала неодговорну и бунилачки настројену масу. Чаушеску се са пратњом одмах повукао у зграду комитета. У [[Букурешт]]у су тад настали нереди слични оним у [[Темишвар]]у. Узвикивани су слогани против партије и диктатора и замењиване [[застава|заставе]] комунистичке [[Румунија|Румуније]] са старим заставама без комунистичких симбола. Број људи на улици је растао и ускоро се војска и полиција појавиле на улици. На масу су је пуцано са разних зграда и уличних места, из [[тенк]]ова, људи су пребијани и поливани водом под притиском. Преживели су се повлачили са улица и пред зору град је био пуст.

 

[[Николаје Чаушеску|Чаушеску]] је организовао нови митинг следећег дана (22. децембра). Међутим, већ изјутра, људи пристигли из провинције за митинг су се отели контроли и пробили полицијске барикаде. Истог јутра дотадашњи министар полиције је умро под неразјашњеним околностима, а њега је заменио Виктор Стаенкулеску, који је тог дана одбио Чаушескуове наредбе и тиме постао кључна личност за успех револуције. Он је такође кључна личност за успон будућег председника [[Јон Илијеску|Илијескуа]], кога је подржао у овим тренуцима.