Нико Бартуловић — разлика између измена

Рођен је [[23. децембар|23. децембра]] [[1890]]. године у занатлијској породици у [[Стари Град (Хвар)|Старом Граду]] на [[Хвар (град)|Хвару]]. Основну школу је завршио у родном месту. Родитељска жеља је била да се школује за католичког свештеника, али је он уписао Реалну гимназију у [[Сплит|Сплиту]]у, да би матурирао у [[Задар|Задру]]. Студирао је [[Славистика|славистику]] на Филозофском факултету у [[Праг|Прагу]]у и [[Грац|Грацу]]у, од 1909. до 1912. године.

Постао је суплент (професорски приправник) гимназије у [[Котор|Котору]]у 1912. године, одакле је отпуштен због политичких ставова о националном питању [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. У једној песми се славио наду да ће у [[Далмација|Далмацију]] доћи краљ [[Петар I Карађорђевић]].

Ухапшен је од аустроугарских власти [[26. јула]] [[1914]]. године, уочи објаве рата [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. У том тренутку је био сарадник листа "''Слобода''" из [[Сплит|Сплита]]а, јединих далматинских новина које нису ожалиле [[Сарајевски атентат|убиство аустроугарског надвојводе Франца Фердинанда]]. Осуђен на затворску казну, коју је служио у [[Шибеник|Шибенику]]у, [[Марибор|Марибору]]у, [[Градачац|Градачцу]], [[Грац|Грацу]]у и Карлау. Осуђен је на пет година затвора, али је изашао након три и по године и отишао на лечење. У [[Мариборска област|Марибору]] је делио ћелију са [[Иво Андрић|Ивом Андрићем]], а ту су заједно читали књигу [[Серен Кјеркегор|Серена Кјеркегора]] "''Или-или''".

Написао је предговор за прво издање прве књиге [[Иво Андрић|Иве Андрића]] „''[[Ex Ponto]]''“, објављено у [[Загреб|Загребу]]у [[1918]]. године.

Свој први књижевни рад „''Куга: драма у три чина''“, штампао је у [[Загреб|Загребу]]у [[1918]]. године. Две године касније, објавио је и збирку приповедака „''Ивањски кријесови''“.

Бартуловић је пред крај [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1918. године, основао часопис „[[Књижевни југ]]“ и радио као његов главни уредник. Седиште редакције је било у [[Загреб|Загребу]]у (Гундулићева улица 29), а њени чланови су били [[Иво Андрић]], [[Владимир Ћоровић]] и [[Бранко Машић]]. Касније су се уредништву придружили [[Милош Црњански]] и [[Антон Новачан]].

Као присталица југословенства, радосно је дочекао распад [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Пошто су власти у [[Загреб|Загребу]]у одлагале уједињење, Бартуловић је предлагао да се [[Далмација]] самостално уједини са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]], не чекајући одлуку Загреба.

У част доласка краљице [[Марија Карађорђевић|Марије Карађорђевић]] у Сплит [[11. мај|11. маја]]а [[1923]]. године, Народно позориште за Далмацију је извело део представе Биједна мара, по Бартуловићевом тексту и у његовој режији.<ref>{{Cite web|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Plakati_i_dokumentacioni_materijal/Pozorisni_plakati/Pozorisni_plakati/PL-130-008|title=Позоришни плакат Народног позоришта за Далмацију - Сплит (11. мај 1923)|last=|first=|date=|website=digitalna.nb.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-08-06}}</ref>

Приступио је Југословенској напредној националистичкој омладини (ЈННО), непосредно по оснивању 1921. године у [[Сплит|Сплиту]]у. Организације је 16 месеци касније променила име у [[Организација југословенских националиста]] (ОРЈУНА).

Говорио је на првом конгресу [[Организација југословенских националиста|Организације југословенских националиста]], који је одржан у [[Сплит|Сплиту]]у од [[1. децембар|1]]. до [[3. децембар|3. децембра]] [[1921]]. године, на Дан уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, поводом друге годишњице настанка [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]]. На конгресу је изабран за потпредседника Директоријума.<ref>{{Cite book|url=https://www.dlib.si/stream/URN:NBN:SI:DOC-MRZCSEJ1/f49fdce7-c69e-4c1d-8c81-9fa425740f7e/PDF|title=Od revolucionarne omladine do ORJUNE: Istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta|last=Bartulović|first=Niko|publisher=Direktorijum Orjune, Splitska Društvena Tiskara|year=1925|isbn=|location=Split|pages=}}</ref>

Бартуловић је покушао да током [[Априлски рат|Априлског рата 1941.]] године, напусти [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и оде у емиграцију. Његов авион није полетео из [[Никшић|Никшића]]а, а други авион у којем се налазио његов стари пријатељ [[Владимир Ћоровић]], доживео је несрећу и одвео путнике у смрт.

Извори наводе да се током пролећа [[1943]]. године у [[Колашин|Колашину]]у, састао са адвокатом [[Драгиша Васић|Драгишом Васићем]], потпредседником [[Српски културни клуб|Српског културног клуба]] и једном од првих људи који се, иако левичар, на почетку рата придружио покрету пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]]. Као сплитски делегат, Бартуловић је присуствовао [[Светосавски конгрес|Светосавском конгресу у селу Ба]], 27. и 28. јануара [[1944]]. године.<ref>{{Cite journal|last=Илић|first=Саша|date=2003|title=Велики национални конгрес у селу Ба 26-28. јануар 1944. године: Билтени дирекције за информативну службу|url=http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=10274&file_type=oFile&modul=Core%3A%3AFileManagement%3A%3AcFileModul|journal=Архив: часопис Архива Југославије|volume=1/2|pages=163|via=}}</ref>

[[Капитулација Италије]] је довела до тога да у Сплит уђу усташке и немачке снаге. Бартуловић је ухапшен [[29. март|29. марта]]а [[1944]]. године и остао је у затвору до ослобођења Сплита [[26. октобар|26. октобра]] [[1944]]. године.

Комунистичке власти су ухапсиле Бартуловића непосредно по уласку у [[Сплит]]. Најпре је држао у затвору у [[Книн|Книну]]у, а од [[1945]]. године у [[Задар|Задру]].

Убијен је почетком [[1945]]. године на путу према [[Загреб|Загребу]]у, између [[Обровац|Обровца]] и [[Топуско|Топуског]]г, без судске пресуде.