Махмуд-паша Бушатлија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot
Нема описа измене
Ред 20:
'''Махмуд-паша Бушатлија''' је био османски паша који није био много истицан од стране [[Османско царство|Османлија]]. Међутим, у походу на [[Црна Гора|Црну Гору]] предводио је војску и у више наврата задао Црној Гори теже посљедице. У рату против владике [[Петар I Петровић Његош|Петра I]], Бушатлија је тврдио да је потомак [[Станко Црнојевић|Станка Црнојевића]]. Бушатлија је успио да [[1785]]. продре у [[Цетиње]] и спали [[Цетињски манастир]]. На то је св. владика Петар I Петровић Његош направио савез са [[Хабзбуршка монархија|Аустријом]] и [[Руска Империја|Русијом]] против [[Османско царство|Турака]].
 
По историчару [[Андрија Лубурић|Андрији Лубурићу]] Бушатлији је главу одсјекао ([[Битка на Крусима]]) Богдан Вуков Николић из села Залази код Његуша.<ref>{{Cite book|last=Лубурић |first=Андрија |authorlink= |title=Поријекло и прошлост династије Петровића, стр, 164.|year=1940.|url=|publisher=|location=Београд|id=}}</ref>. [[Томо Ораовац]] је писао да је витез над витезовима Вукић Попов Петровић из Куча, убијен од Петровића, и због тога јер је његов ђед на Крусима убио Махмуд пашу Бушатлију и због других заслуга, а то је изазвало завист Петровића према угледнијим људима. <ref>{{Cite book|last=Ораовац|first=Томо|authorlink=Томо Ораовац|title=Писмо Његовом Величанству Краљу Николи I|year=2017|url= |publisher=Књижевна задруга српског националног савјета|pages=28|location=Подгорица|isbn=}}</ref> [[Павле Ровински]] наводи податак да је [[Петар I Петровић]] сматрао, са осталим народом, да је [[Здухаћ|здухач]] био паша Бушатлија. Након што је погубљен у бици на Крусима1796. године, Петар Први га је ожалио као велики губитак за цијели крај. Народ је то тумачио да је он био здухач и да му је душа излазила из тијела и летјела да се бије са истим таквим душама са оне стране Јадранског мора. Тако је он цијели тај крај (Црна Гора и Албанија) штитио од временских непогода: суше, града и сл. Народ је констатовао да од његове смрти више није било онако родних година као раније, ни у Албанији ни у Црној Гори.{{sfn|Ровински|1998|p=276}}
 
Данас се лобања чува у Цетињском манастиру <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Потомак Махмут-паше Бушатлије вратио се православљу |year=|url=http://www.spc.rs/sr/potomak_mahmutpashe_bushatlije_vratio_se_pravoslavlju|publisher=|location=|id=}}</ref>. Приликом научног скупа о Црнојевићима, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је јавности показао лобању Бушатлије <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=(Видео): Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама, видео снимак од 26.20 минуте |year=|url= http://www.mitropolija.com/zavrsen-dvodnevni-naucni-skup-o-crnojevicima-i-busatlijama/|publisher=|location=|id=}}</ref>. Бушатлије носе презиме по селу из којег потичу, [[Бушат]]а.
Ред 37:
* {{Cite book|ref=harv|last=Roberts|first=Elizabeth|title=Realm of the Black Mountains: A History of Montenegro|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, New York|year=2007|isbn=978-0-8014-4601-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Shaw|first=Stanford|title=Between Old and New: The Ottoman Empire under Sultan Selim III (1789—1807)|url=http://books.google.com/books?id=sGS4AAAAIAAJ&source=gbs_navlinks_s|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts|year=1971}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том I|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}}
{{refend}}