Интернет бонтон — разлика између измена

Слање неуљудне и непажљиве поруке која се може доживјети као увреда или повреда групне норме или правила на интернету, позната је под именом флејмовање. Таква порука може произвести низ других нежељених порука или чак виртуелни рат нежељеним порукама. Флејмовање је често емотивна реакција на поруку или коментар који чланови одређене групе сматрају неприкладним. Разлог за то може бити због тога што се сматра да је један члан групе прекршио њене успостављене норме или, у ситуацијама када неко шаље дугачке и тешко читљиве коментаре и поруке, поставља једна те иста питања више пута, насумичног и унакрсног слања истих порука или када је ријеч о комерцијалном [[спам]]у. У неким ситуацијама људи реагују врло љутито на кршење нечије приватности, нарочито када се деси да неко објави туђе личне податке или када се прекрши стандардна пракса навођења тачних извора. Флејмовање је врло често посљедица неразумјевања тона поруке. Једна шала, која би у комуникацији лицем у лице била лако препозната, у комуникацији на интернету може бити протумачена као увредљива и довести до виртуелног рата. Један од главних недостатака интернета од самих почетака, па и данас у многим ситуацијама, је немогућност да се на одговарајући начин пренесу емоције и расположење.

 

 

Почетна очекивања у вези онлајн медија била су заснована на јединственој космополитској сајбер-култури у којој је владао систем вриједности софистиковане високообразоване мањине која је тежила да окупи, комуницира и одржава везе са другима сличним себи. Међутим, [[1990]]. године долази до радикалних промјена у правцу развоја интернета. Увођење интерфејса [[веб|World Wide Web]]-a је био један од главних разлога за његову популарност у јавности. Изворна метафора о интернету као виртуелној заједници, замјењује се новим начином размишљања о интернету као ауто-путу [[информација]] и веома погодном за развој [[електронска трговина|електронске трговине]]. Што је више људи кренуло да користи интернет због његовог потенцијала за информисање и трговину, то се више мијењала слика у јавности о интернету као мјесту за дружење и стварање заједнице. Као посљедица, интернет се убрзо претвара у још један извор информација као што су [[радио]], [[телевизија]], [[новине]], или [[библиотека]], и још један канал комуникација попут [[телефон]]а или конвенционалне [[пошта|поште]]. Онлајн комуникација постаје рутина која се упржњава на радном мјесту, у школи и кући. Многи почињу да користе е-пошту за интеракцију не само са странцима широм свијета, него много чешће за одржавања контакта са својим колегама, комшијама и пријатељима. Као резултат тога, перцепција интернета као јединственог сајбер-простора и нетикеције као универзалне норме понашања у виртуелном свијету, замјењује се нормама и правилима из стварног живота које се адаптирају на мноштво различитих друштвених ситуација. Према томе, све је теже говорити о јединственим правилима и нормама нетикеције које су примјењљиве на једно хомогено виртуелно окружење. Умјесто тога, нетикеција је све више одраз стварног свијета са контекстуализованим нормама и правилима специфичним одређеној групи, корпорацији, друштву или заједници. Те норме су проширења постојеће културе, примјењене на праксу комуникације онлајн.