Википедија

Глигорије Гершић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
додате референце
Ред 35:
}}
 
'''Глигорије Гершић — Гига''' ([[Бела Црква|Бела Црква]], [[29. јун/[[10. јул]] [[1842]] — [[Београд]], 8/[[821. март]] [[1918]]), био је [[Србија|српски]] [[правник]], [[политичар]], [[писац]], публициста, професор [[Велика школа|Велике школе]] у Београду, државни саветник и [[министар]] правде у [[Влада Краљевине Србије|Влади Краљевине Србије]].<ref name="SANU">[https://www.sanu.ac.rs/clan/gersic-gligorije/ Биографија на званичном сајту САНУ]</ref><ref name="Enciklopedija">[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4205 Биографија на сајту Српског народног позоришта]</ref>
 
== Биографија ==
Породица Глигорија Гершића потицала је из [[Бела Црква|Беле Цркве]], која се тада налазила у јужној [[Угарска|Угарској]], делу [[Аустријско царство|Аустријског царства]]. Завршио је гимназију и студирао [[Право|права]] у [[Беч|Бечу]] и [[Пешта|Пешти]]. Био је саоснивач омладинског друштва ''Преодница'' и сарадник ''[[Србски дневник|Србског дневника]]'' и ''[[Застава (лист)|Заставе]]''.<ref name="Enciklopedija"/> Године [[1866]]. постао је професор римског и међународног права на Великој школи у Београду.<ref name="Enciklopedija"/> Већ [[1867]]. отпуштен је због учешћа на Омладинској скупштини у Београду. Враћа се у ''Заставу'' и постаје велики заговорник омладинског покрета. Године [[1868]]. поново је професор на Великој школи, и ради као правни саветник [[Владе Кнежевине Србије]] за међународно право током [[Српско-турски ратови (1876-1878)|Српско-турских ратова (1876-1878)]].
 
У политици се прво повезао са [[Либерална странка (Србија)|либералима]], али је [[1880]]. променио страну и постао саоснивач листа ''Видело'' и [[Народна радикална странка|Радикалне странке]]. Године [[1883]]. након [[тимочка буна|Тимочке буне]] пред судом је као члан радикала, али је ослобођен. У периоду [[1887]]—[[1888]]. године у радикалској влади је министар правде.<ref name="Enciklopedija"/> Учествовао је у изради [[Радикалски устав|Радикалског устава]]. Као министар правде [[1889]]—[[1890]]. бринуо се о изради нових закона. Последњи пут био је министар правде [[1891]]—[[1892]]. Током 1889—[[1894]]. и [[1901]]—[[1907]]. државни је саветник, а 1894—[[1899]]. професор Велике школе. Пензионисан је 1907.
Ред 44:
Био је врло плодан писац и публициста. Објавио је већи број расправа из државног и међународног права у ''Гласнику Српског ученог друштва'', ''[[Летопис Матице српске|Летопису Матице српске]]'', ''Гласу Академије'', ''Раду'' и ''Делу''.
 
Био је редовни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара [[1869]]. и дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] (Академије друштвених наука) од почетка[[јануар]]а 1888.<ref name="SANU"/> РедовниПрави члан Српске краљевске академије је од [[јануар]]ајануара [[1890]]. (Приступна беседа: ''Поглед на мађународни и државноправни положај Босне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценама представника данашње међународно-правне теорије'').<ref name="SANU"/>
 
Српска правна филозофија и теорија с краја [[19. век|19.]] и почетка [[20. век]]а обликоване су списима и предавањима Глигорија Гершића.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tT2sDAAAQBAJ&pg=PA654&dq=Giga+Ger%C5%A1i%C4%87#q=Giga+Ger%C5%A1i%C4%87|title=A Treatise of Legal Philosophy and General Jurisprudence: Volume 12 Legal Philosophy in the Twentieth Century: The Civil Law World, Tome 1: Language Areas, Tome 2: Main Orientations and Topics|first1=Enrico|last1=Pattaro|first2=Corrado|last2=Roversi|date=July 13, 2016|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=9789400714793|via=Google Books}}</ref> Такође, Гершић је први српски писац који је превео [[Вилијам Шекспир|Шекспирову]] драму ''Ричард Трећи'' [[1864]]. године.
 
== Дела ==
Најважнија дела су му:<ref>[http://www.rtv.rs/sk/drustvo/vremeplov/vremeplov-umro-profesor-gligorije-gersic_307662.html „Времеплов: Умро професор Глигорије Гершић”], ''[[Радио-телевизија Војводине|РТВ]], [[21. март]] [[2012]].''</ref>
Најважнија дела су му:
* Систем римског приватног права (институције) (1882)
* Природа државине (1885)
Ред 62:
 
== Наслеђе ==
[[Гершићева улица]] у Београду носи име по ГригоријуГлигорију Гершићу.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Глигорије_Гершић”