Википедија

Београд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене словне грешке
Ред 299:
 
У ово време Београд је постао уточиште многим [[балканско полуострво|балканским]] народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника тада достизао и 40.000—50.000. Током владавине [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.<ref name="MSH" /> Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка [[средња Европа|средњој Европи]]. Напали су 1456. када се одиграла чувена [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]], где је хришћанска војска под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] успешно одбранила град од турског напада.<ref>{{cite web|url=http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |title=Османско-мађарски ратови: Опсада Београда 1456, Том Р. Ковач (-{Historynet.com}-) |publisher=Historynet.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080907224652/http://www.historynet.com/magazines/military_history/3030796.html |archivedate=7. 9. 2008}}</ref>
Београд се цитира и у најстаријој сачуваној песми из [[1476]]. године која пева о арамадиармади [[Матија Корвин|краља Матије]], [[Опсада Шапца (1476)|мађарским данима Опсаде]], Мехмеду II Освајачу, ЋерзелезЂерзелез Алији и Павлу Стремљанину.<ref>Текст Националне мађарске библиотеке из 1476. http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=86535</ref>
 
=== Османско царство ===
Ред 358:
У време прерастања политичке кризе у [[СФРЈ]] у [[Распад Југославије|грађански рат]], [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], [[Српски покрет обнове|СПО-ом]] и [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]], против председника [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] и владајуће [[Социјалистичка партија Србије|СПС]].{{sfn|Логос|2019|p=76}} Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.{{sfn|Логос|2019|p=76 у напомени 106. "Према Тањугу било је око 100.000 протестаната"}} Према одобрењу [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]], увече на улице су изведени [[тенк]]ови [[ЈНА]] у циљу успостављања мира.{{sfn|Логос|2019|p=76 са напоменом 107. "Око 20:00, 9.1.1991. тенкови и оклопна борбена возила ЈНА размештени су у средишњим деловима Београда, испред зграде РТС-а, испред зграде Савезног секретаријата за народну одбрану и на Тргу Републике"}}
 
Када се [[Распад Југославије|распадала СФРЈ]] преостали чланови Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (из Србије и Црне Горе) у Београду 27.4.1992. прогласили су [[Устав Савезне Републике Југославије]] ([[СРЈ]]), то јест њено стварање.{{sfn|Логос|2019|p=167}} Београд је био и прво седиште команде [[УНПРОФОР]]-а од марта 1992. до августа 1992. године, али због [[Санкције СР Југославији|санкција Савета безбедности УН]] за [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] команда УНПРОФОР-а напустила је њен главнглавни град Београд у августу 1992. године.{{sfn|Логос|2019|p=143}} Као део кажњавања СРЈ, из Београда су отишли и [[амбасадор]]и чланица [[ЕУ]].{{sfn|Логос|2019|p=163, 270}}
 
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора у другој половини фебруара 1997. [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда, а на том месту је остао до краја септембра 1997. године.{{sfn|Логос|2019|p=274}}
Ред 520:
Привреда града се опоравља, расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: [[Ер Србија]], [[Телеком Србија]], [[Теленор Србија]], [[Делта холдинг|Делта Холдинг]], и многе друге.
 
Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних -{IT}- центара у овом делу Европе. Један од [[Мајкрософт]]ових [[Microsoft Development Center Serbia|развојних центара]] се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/serbia/mdcs/default.aspx |title=Microsoft Development Center Serbia |publisher=Microsoft.com |date=1. 4. 2011. |accessdate=15. 5. 2013.}}</ref> Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су -{Asus}-, -{[[Интел|Intel]]}-, -{Dell}-, -{NCR Corporation}-, -{Cisco Systems}-, -{SAP AG}-, -{Acer}-, -{Intel Computers}-, -{Hewlett-Packard}-, -{Huawei}-, -{Microsoft}-.<ref>{{cite web |url=http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |title=Asus otvorio regionalni centar u Beogradu:: emportal:: Ekonomske vesti iz Srbije |publisher=Emportal.rs |date= |accessdate=16. 11. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110522124646/http://www.emportal.rs/vesti/srbija/62935.html |archive-date=22. 05. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ekapija.com/website/sr/page/140159 |title=Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu — Srbija deo 'Intel World Ahead Program' |publisher=E kapija |date=|accessdate=7. 7. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|author=Ana Vlahović, Beograd |url=http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/183266/Srbija+centar+IT+industrije.html |title=Press Online :: Vesti dana — politika, skupstinaskupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Srbija centar IT industrije |publisher=Pressonline.rs |date=25. 9. 2011. |accessdate=12. 3. 2013.}}</ref><ref>[http://www.ekapija.com/website/sr/page/762729/NCR-planira-da-udvostruči-broj-zaposlenih-u-Srbiji-u-2014 ::: ekapija — NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014. :::{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла”. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и [[Електроника|електронска]] индустрија, затим [[трговина]] и [[банка]]рство. На ширем подручју Београда, Смедерева и [[Панчево|Панчева]], на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m².
Ред 553:
Дана [[21. мај]]а [[1973]]. године, уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је [[Универзитет уметности у Београду|Универзитет уметности]], други самостални београдски универзитет.<ref>{{cite web|url=http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |title=Званични сајт Универзитета уметности у Београду. Историјат |publisher=Arts.bg.ac.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111104084557/http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/uu/?id=istorijatuu |archivedate=4. 11. 2011 |url-status=dead}}</ref> Од [[2011]]. године постоји и [[Универзитет одбране у Београду|Универзитет одбране]], који у свом саставу има два факултета, [[Војна академија (Београд)|војну]] и [[Војномедицинска академија|војномедицинску академију]].<ref>Статут Универзитета одбране у Београду, Службени Војни лист, Број 24, 2011</ref>
 
НауноНаучно-истраживачке институције [[Војска Србије|Војске Србије]] које се налазе у Београду су [[Војногеографски институт]], [[Ваздухопловномедицински институт]] и [[Војнотехнички институт Београд]] (некада [[Ваздухопловнотехнички институт]]).
 
У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и четири школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и пет специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 објеката, који покривају око 1.100.000 m².<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=201008 |title=Град Београд — Образовање и наука |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
Ред 682:
 
=== Међуградске везе ===
Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве, а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. [[Главна железничка станица|Градска Главна железничка страница]] повезује Београд са бројнимевропскимбројним европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица [[Железничка станица Београд центар|Београд центар]], која ће у будућности преузети улогу главног чворишта.
 
Магистралним и [[ауто-пут]]евима Београд је повезан са [[Нови Сад|Новим Садом]] и [[Мађарска|мађарском]] границом код [[Суботица|Суботице]] на северу, [[Ниш]]ом на југу (и даље ка [[Бугарска|Бугарској]] на југоистоку), као и [[Хрватска|хрватском]] границом (и даље [[Загреб]]ом) на западу.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Београд”