Узбекистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Континенталне земље помоћу геџета HotCat |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 67:
Њеном пропашћу долази до политичког вакуума током којег се ирански номади насељавају на овом подручју и потом тамо стварају нове цивилизације које добивају имена: Бактрија, [[Согдијана]] и [[Тохарци]]. У ово доба спада оснивање градова [[Самарканд]] и [[Бухара]] који доживљавају процват стварањем трговинског пута према Кини који ће потом добити име [[Пут свиле]]. До првог правог процвата овог пута ипак ће доћи тек у 2. веку п. н. е.
Убрзо по стварању [[Ахеменидско царство|Ахеменидског краљевства]] у 5. веку п. н. е. остаци ових цивилизација су били анектирани од стране Ахеменида, а на том подручју ће бити организована 18.
[[Датотека:Samarkand view from the top.jpg|мини|лево|300п|Самарканд]]
[[Арапи]], предвођени трупама генерала ''-{Qutayba ibn Muslim}-''-а, освајају данашњу територију Узбекистана око [[712]], да би ту коначно учврстили власт после [[Битка за Талас|Битке за Талас]]. Они су и наметнули ислам
Саманиди су прва персијска династија која је поново успоставила власт у Узбекистану (819—1005), окончавши тако дугу арапску превласт над тим простором.
Ред 78:
Велики монголски завојевач [[Тамерлан]] (1336—1405), рођен недалеко од Самарканда, основао је моћно царство које је обухватало више земаља средње Азије, између осталог и Узбекистан. Његово царство пало је [[1507]]. у руке узбечке династије Шајбанида. Тамерлан је за собом оставио богату културну баштину, висока научна и уметничка достигнућа, пре свега у Самарканду и [[Херат]]у.
Руси су се појавили у овом региону крајем XIX века, након блиставе победе трупа предвођених генералом [[Михаил Черњајев|Михаилом Черњајевим]]. Потчинили су најпре [[1884]]. калифате [[Бухара|Бухару]] и [[Хива|Хиву]], а затим и источну област данашњег Узбекистана, укључујући ту и [[Ташкент]]. Освојене територије реорганизоване су у оквиру нове административне јединице
Узбекистан као засебна република јединственог народа постоји тек од 27. октобра [[1924]], када је више мањих територија у централној Азији уједињено у [[Узбечка Совјетска Социјалистичка Република|Совјетску Социјалистичку Републику Узбекистан]]. Узбекистан је постао део [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] [[1925]].
Ред 136:
Најважнија пољопривредна грана Узбекистана је узгој [[памук]]а којега се данас производи око 3,5 милиона тона што ову државу чини другим највећим светским произвођачем памука без обзира на постепено смањење производње због државне политике да се мора постићи прехрамбена независност тако да је узгој житарица повећан 60% на штету памука. Осим памука који чини 17% свих извозних производа Узбекистан још се узгаја и извози [[свила|свилу]], [[воће]] и [[поврће]] које чине још додатних 8% извозних производа. Свеукупно пољопривреда чини 24% државног БДП-а,<ref name=uzstat /> док се још 8% добије индустријском обрадом пољопривредних плодова.<ref>MMF, ''Republic of Uzbekistan: Poverty Strategy Reduction Paper'', MMF Country Report 08/34, januar 2008.</ref>
Осим пољопривредне независности други основни темељ узбекистанске економије је државна модернизација. Како би се то што успешније и брже постигло држава се у другој половини 90-их отвара западној [[Европа|Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]] и [[Јапан]]у како би привукла инвеститоре који су заинтересирани за улагања у производњу. У процесу привлачења инвеститора током којег ће бити допуштен и рад цивилних удружења једини значајнији успех ће постати [[Даеву]] који отвара погон за производњу аутомобила у Узбекистану. Сва америчка улагања пре свега су завршавала у рударским компанијама, што је изазивало иритацију пошто је државни циљ била модернизација, а не препуштање рудних блага странцима. Након покушаја државног удара [[2005]]. Узбекистан је донео одлуку о избацивању америчких минералних компанија са свог подручја што доводи до одређене врсте национализације рудника злата којим управља амерички ''Newmont Goldcorp'', покушаја сличне ствари с британским ''Oxus mining'' и преузимање америчке телекомуникацијске компаније у
Тренутно најважније индустрије у земљи јесу производња аутомобила Даеву, односно [[Џенерал моторс]] Шевролет и транспортних авиона [[Иљушин]] који су за разлику од руских путничких авиона веома тражени на светском тржишту, што је довело до несугласица између [[Русија|Русије]] и Узбекистана по питању поделе добити од послова (средиште компаније Иљушин је у Русији, а фабрика у
Осим те индустрије и оне које је пре свега везана с производњом памука Узбекистан се још бави производњом и продајом рудног блага, а пре свега [[злато|злата]] чији је 7 највећи светски произвођач и који му по неслужбеним подацима чини 20% извоза.
| |||