Урош I Вукановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 92.60.233.211 (разговор) на последњу измену корисника Acaalexaca
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 60:
Област [[Рама (област)|Раме]] која се налазила као најистуренија жупа у рашком Подгорју је највероватније Урош I дао као мираз уз своју кћер Јелену.<ref>{{harvnb|Живковић|2004|pp=153 — 164}}</ref> Од тада се у угарској титули налази и „Раме”. Највероватније је то урадио, јер је [[Босна|босански]] бан тада хтео да прошири своје територије. Предајући Раму је тако Урош I заштитио своје границе.{{sfn|Живковић|2006|p=151}}
 
Урош I је имао две ћерке и три сина. Од синова је имао најстаријег [[Урош II Примислав|Уроша II Примислава]], затим [[Белош Вукановић|Белоша]] и најмлађег [[Деса|Десу]], а осим познате после угарске краљице [[Јелена Вукановић|Јелене]], позната је и [[Марија Вукановић Пшемисл|Марија]], која је била удата (1134) за Конрада од Знојма.{{sfn|Калић|1986|p=25}}{{sfn|Калић|1997|p=64}} Тако су две српске принцезе биле одате за владаре западних сила, док Урошева жена остаје непозната. Расположиви извори не доносе никакве иформације, једини изузетак су српски летописи који помињу Белог Уроша, родоначелника Немањића. Према овим изворима би Урош I био ожењен [[Французи|француском]] принцезом Аном или Катарином,<ref>{{Cite booksfn|ref=harv|last=Стојановић|first=Љ.|authorlink=Љубомир Стојановић|year=1927|title=Стари српски родослови и летописи|url=https://books.google.rs/books?id=4aYSAAAAIAAJ|location=Сремски Карловци|p=20?}}</ref> док латински извори о овоме ћуте.{{sfn|Живковић|2006|p=151}} Према неким историчарима је био ожењен [[Ана Диоген|Аном Диоген]], која је рођена [[1074]]. године нешто после смрти њеног оца [[Константин Диоген (син Романа IV)|Константина Диогена]], сина [[Роман IV Диоген|Романа IV]], у Антиохији, <ref>Cawley, Charles (2010). ''Medieval Lands, Byzantium, Diogenes, Emperor 1068 — 1071''</ref>. Урош се највероватније оженио њоме,
док је боравио у [[Цариград]]у.<ref>''Историја Срба'' - др. Жељко Фајфрић, Дом и школа, 2006. година</ref>
 
Ред 67:
 
== Српски летописи ==
У српским летописима се помиње „Бели Урош”, отац му је био Ликиније, вероватно [[Србин]], а мајка Константија. Након очеве смрти је побегао у [[Захумље]], где се оженио са ћерком [[Французи|француског]] краља, Аном са којом је имао Тихомира (Техомила) и Чудомира (Чудомила), док је према другим летописима био прогнан [[Бугари|бугарски]] цар, па је зато побегао у [[Зета|Зету]] где је родио Тихомира, а Тихомир [[Стефан Немања|Стефана Немању]]. Према летописима је Тихомир био ожењен [[Чеси|чешком]] принцезом са којом је имао [[Завида|Завиду]], [[Страцимир]]а (Срацимира), Првослава и [[Стефан Немања|Стефана Немању]], док други летописи тврде да су то била деца Чудомира, такође други летописи тврде да је Тихомир био ожењен сестром [[Хрвати|хрватског]] краља Звонимира. Ипак, Љубомир мисли да се један од Ликинијих синова доселио у српску земљу и тамо добио сина „Белог Уроша”, како пише и у другим летописима. Други летописи тврде да је он у ствари био [[Стефан Урош I]].<ref>{{Cite booksfn|ref=harv|last=Стојановић|first=Љ.|authorlink=Љубомир Стојановић|year=1927|titlep=СтариCIII, српски родослови и летописи|url=https://books.google.rs/books?id=4aYSAAAAIAAJ|location=Сремски Карловци|p=18 — 25}}</ref>
 
== Референце ==
Ред 82:
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Острогорски|editor-first1=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-3}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Острогорски|editor-first1=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762934/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-4}}
* {{Cite book | ref=harv| last = Стојановић| first = Љубомир| title = Стари српски родослови и летописи | url = https://www.academia.edu/44757566/Stari_srpski_rodoslovi_i_letopisi_izdato_1927| year = 1927| location = Сремски Карловци}}
{{refend}}