Чуло вида — разлика између измена

1.465 бајтова додато ,  пре 7 месеци
м
нема резимеа измене
м
м
Мрежњача садржи четири типа молекула беланчевине опсина, који улазе у састав светлосно осетљивих пигмената: [[родопсин]]а или видни пурпур и три варијанте [[Photopsin|јодопсина]] (црвени, зелени и плави), који омогућавају виђење одговарајуцих боја. Родопсин се налази у штапићима, а јодопсини у чепићима. Када светлост, кроз рожњачу, [[Сочиво (оптика)|сочиво]] и [[стакласто тело]] доспе на фоторецепторе, видни пигменти се мењају и разлажу на саставне компоненте. Том приликом настаје надражај који се у облику биоелектричне струје путем очног нерва преноси у одговарајући мождани центар за „обраду” приспелих података. Притом штапићи реагују на светлост слабијег интензитета, а чуњићи на јаче осветљење. У тами, односно у одсуству светлосних дражи структура видних пигмената поново се обнавља, а за синтезу видног пурпура неопходна је довољна количина [[витамин А|витамина А]].
 
Људско око распознаје само уско подручје [[светлост|електромагнетног спектра]] (видљиви део спектра сунчеве светлости), таласне дузине од око 400 до 760око mm750 nm.{{sfn|Логос|2017|p=21, 245, 277. „Човеково око може да види светлост таласних дужина од 380 до 740 нанометара“}} Различити чуњићи су осетљиви на светлост њима препознатљивих таласних дужина, што представља основу за стварање утиска о боји посматраног предмета. Све могуће нијансе спектра могу се добити „мешањем” основних боја: црвене, зелене и плаве.
 
Главно функцијско својство штапица је уочавање предмета, уз нејасно виђење њихових обриса, док чуњићи „изоштравају” слику и препознају боје. Чуњићи (чепићи) омогућују прецизнији вид при дневном светлу, али су у сумраку веома слабо активни. Примљене светлосне информације, фоторецептори нервним путевима прослеђују до одговарајуцег центра у потиљачном региону коре великог [[мозак|мозга]]. Надражаји из десне стране видног поља сваког ока путују ка левој можданој хемисфери и обратно, што је омогућено делимичним укрштавањем влакана очних живаца, непосредно иза очију. Тако се у десној хемисфери стичу информације из десне стране сваког ока, што одговара левој страни видног поља, тј. лева хемисфера прима импулсе с леве стране оба ока и види десну страну видног поља.
 
* Таласне дужине видљивог дела светлосног спектра у [[Нанометар|нанометрима]]
{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="toccolours" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;"
|-
|}
 
Вид настаје стимулацијомтако нервнихшто ћелијаочно сочиво умањи слику коју носи светлост одбијена од појава, а даље пошаље ту слику до мрежњаче ока, у којој светлост стимулише нервне ћелије, из које се шаљу у мозак шаљу(његов задњи део, кортекс) податкеподаци о интензитету, боји и другим својствима примљених светлосних дражи.{{sfn|Логос|2017|p=22-23}} ОвеНа крају добијене информације мозак затим(у његовом кортексу) веома брзо „чита”, „сређује”, „тумачи” и „види” као детаље слике (боје, облик, удаљеност, кретање и друго) у видном пољу и ствара завршну слику онога што човек види.{{sfn|Логос|2017|p=23. При стварању завршне слике мозак прави нека уопштавања и предиђања онога што се може десити као последица „виђеног“ кретања и слично, а то понекад доводи до стварања погрешне, непостојеће, слике, или привођења}} Зато се може рећи да уствари, око само гледа, а мозак коначно види и доживљава посматране објекте и појаве.
 
Око је веома сложен органски апарат. Нормално функционирање фоторецептора зависи и од стања оптичког система ока, који чине [[рожњача]], течност предње очне коморе, сочиво и стакласто тело, својстава остатка очне јабучице те заштитних и помоћних делова ока.
* {{Cite book | ref= harv| last = Керос | first = Предраг | last2 = Пећина | first2 = Марко |author3=Мирјана Иванчић-Кошута |title=Основи анатомије човјека |location=Загреб |year=1999}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Von Helmholtz | first=Hermann | authorlink=Hermann von Helmholtz | year=1867 | volume=3 | title=Handbuch der physiologischen Optik | location=Leipzig | publisher=Voss}} Quotations are from the English translation produced by Optical Society of America (1924–25): ''[https://web.archive.org/web/20180927064524/http://poseidon.sunyopt.edu/BackusLab/Helmholtz/ Treatise on Physiological Optics]''.
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
 
== Спољашње везе ==
359

измена