Светлост — разлика између измена

1.280 бајтова додато ,  пре 8 месеци
м
нема резимеа измене
м
м
Брзина светлости у [[вакуум]]у је тачно 299.792.458 [[Метар у секунди|-{m/s}-]] (апроксимативно 186.282 миља у секунди). Фиксна вредност брзине светлости у СИ јединицама произилази из чињенице да је метар дефинисан на основу брзине светлости. Све форме електромагнетне радијације се крећу истом брзином у вакууму.
 
Пре првих научних покушаја мерења брзине светлости, у старој Грчкој код [[Хераклит]]а и [[Емпедокло|Емпедокла]] постојало је мишљење да је [[светлост]] некакво испаравање, или исијавање, али је постојала разлика између неких (као Емпедокло) који су мислили да се светлост креће тако брзо да ту брзину само није могуће мерити и других (као [[Аристотел]]) који су говорили да се светлост шири простором тренутно (бесконачно брзо).{{sfn|Логос|2017|p=22}}
Више [[физичар]]а је покушало да измери брзину светлости кроз историју. [[Галилео Галилеи|Галилео]] је покушао да то уради у седамнаестом веку. Дански физичар [[Оле Кристенсен Ремер|Оле Ремер]] је извео један рани експеримент мерења брзине светлости 1676. године. Користећи [[телескоп]], Рøмер је посматрао кретање [[Јупитер]]а и једног од његових [[природни сателит|сателита]], [[Ија (сателит)|Ио]]. Уочивши одступања у уоченом периоду Иове орбите, он је израчунао да је светлости потребно око 22 минута да пређе дијаметар [[Земља|Земљине]] орбите.<ref>{{cite journal|url=http://projecteuclid.org/DPubS/Repository/1.0/Disseminate?view=body&id=pdf_1&handle=euclid.ss/1009212817|title=Scientific Method, Statistical Method and the Speed of Light|journal=Statistical Science|year=2000|volume=15|issue=3|pages=254–278}}</ref> Међутим, величина орбите није била позната у то време. Да је Рøмер знао дијаметар Земљине орбите, из његовог прорачуна би произашло да је брзина светлости 227.000.000 -{m/s}-.
 
ВишеПосле, у 17. веку мишљење да се светлост креће бесконачном [[физичарбрзина|брзином]]а била је покушалосумњива [[Галилео Галилеј|Галилеју]] и он је покушао, помоћу [[телескоп]]а, да измериодреди брзину светлости, крозали историјује удаљеност од неколико километара, на коју је био поставио светиљке била је мала да се одреди брзина светлости.{{sfn|Логос|2017|p=274}} Више [[Галилео Галилеи|Галилеофизичар]]а је покушаонаставило у наредним вековима да топокушава урадида уизмери седамнаестомбрзину векусветлости. Дански физичар [[Оле Кристенсен Ремер|Оле Ремер]] је извео један рани експеримент мерења брзине светлости 1676. године. Користећи [[телескоп]], Рøмер је посматрао кретање [[Јупитер]]а и једног од његових [[природни сателит|сателита]], [[Ија (сателит)|Ио]]. Уочивши одступања у уоченом периоду Иове орбите, он је израчунао да је светлости потребно око 22 минута да пређе дијаметар [[Земља|Земљине]] орбите.<ref>{{cite journal|url=http://projecteuclid.org/DPubS/Repository/1.0/Disseminate?view=body&id=pdf_1&handle=euclid.ss/1009212817|title=Scientific Method, Statistical Method and the Speed of Light|journal=Statistical Science|year=2000|volume=15|issue=3|pages=254–278}}</ref> Међутим, величина орбите није била позната у то време. Да је Рøмер знао дијаметар Земљине орбите, из његовог прорачуна би произашло да је брзина светлости 227.000.000 -{m/s}-.
 
[[Иполит Физо]] је 1849. године извео једно прецизније мерење брзине светлости. Физо је усмерио зрак светлости у огледало удаљено неколико километара. Ротирајући [[Зупчаник]] је постављен на путу светлосног зрака који се кретао од његовог извора до огледала и назад. Физо је утврдио да при одређеној брзини ротације, зрак пролази кроз један отвор на зучанику на свом пут ка огледалу и кроз следећи отвор на повратку. Полазећи од растојања до огледала, броја зуба на зупчанику, и брзине ротације, Физеау је могао да израчуна брзину светлости као 313.000.000 -{m/s}-.
368

измена