Палеоцен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Dodao veze koje su nedostajale a za koje postoje članci.
Разне измене
Ред 1:
'''Палеоцен''' је најстарија епоха [[палеоген]]а и налази се на прелазу између [[мезозоик]]а и [[кенозоик]]а. Трајао је око 10 милиона година. Палеоценска [[Биљке|флора]] има много обележја [[Креда (периода)|креде]] где су чести представници медитеранске жбунасте и зељасте биљне врсте. Посебно се издвајају родови ''-{[[Quercus]]}-'' и ''-{[[Acer]]}-''. Фауна се одликије појавом првих виших [[Сисари|сисара]], док од нижих из мезозоика прелази само један [[Род (биологија)|род]]. Код виших сисара јављају се скоро сви родови, међу којима се истиче најсатарији копитар, претеча данашњег [[Коњи|коња]], који је био величине [[Лисица|лисице]] и на ногама је имао пет прстију. [[Нумулити]] започињу свој развој, који ће бити максималан у следећој епохи ([[еоцен]]у). Палеоцен је био подељен на три ката: горњи-спарански, средњи-танетски, доњи-монски. Палеоценски елементи таложени су у два басена: у области Медитеранске геосинклинале и Северноевропском мору. За време монског ката наталожени су кречњаци преко којих леже лапоровито-глиновите творевине. За време танетског ката, после повлачења мора таложе се конгломерати и пескови са сисарском фауном, док је спарански кат представљен лагунским седиментима. Алпска орогенеза се у палеоцену наставља Ларамиском фазом. [[Орогени покрети]] захватили су геосинклиналу [[Океан Тетис|Тетис]] изнад које се издижу сложени планински венци Алпско-хималајских планина. [[Епирогени покрети]] у палеоцену проузроковали су ишчезавање епиконтиненталних мора; Средњоевропско море се повлачи. Распоред копна и мора - у палеоцену се наставља комадање [[Гондвана|Гондване]] и удаљавање појединих континената. Индијски океан добија свој облик, [[Антарктик|Антарктида]] је одвојена од главног језгра, тј, од [[Африка|Африке]] и Бразилског копна. Димензије Тетиса сведене су на басен [[Јадранско море|Јадранског мора]] и Провансалски басен. Северно море пружа се од Енглеске до [[Урал (планина)|Урала]] и даље преко Сибирске платформе. Рељеф [[Евроазија|Евроазије]] и обе [[Америке]] је прилично измењен. Ларамијском фазом Алпске орогенезе расту Средоземна и [[Тихи океан|Пацифичка]] зона млађих набраних планина. Ерозија и денудација су појачане, а издизањем ових зона реке су биле усмерене према [[Бореално море|Бореалном мору]] и [[Атлантски океан|Атлантском океану]]. Клима је била топла и влажна што потврђују наслаге угља. У неким деловима [[Азија|Азије]] и [[Северна Америка|Северне Америке]] клима је била сува. [[Угаљ]] се јавља као најзначајнија сировина, а јављају се и [[фосфат]]и.
'''Paleocen''' je najstarija epoha [[Paleogen|paleogena]] i nalazi se na prelazu između [[Мезозоик|mezozoika]] i [[Кенозоик|kenozoika]]. Trajao je oko 10 miliona godina. Paleocenska [[Биљке|flora]] ima dosta obeležja [[Креда (периода)|krede]] gde su česti predstavnici mediteranske žbunaste i zeljaste biljne vrste. Posebno se izdvajaju tipovi [[Quercus]] i [[Acer]]. Fauna se odlikije pojavom prvih viših [[Сисари|sisara]], dok od nižih iz mezozoika prelazi samo jedan [[Род (биологија)|rod]]. Kod viših sisara javljaju se skoro svi rodovi, među kojima se ističe najsatriji kopitar, preteča današnjeg [[Коњи|konja]] , koji je bio veličine [[Лисица|lisice]] i na nogama je imao pet prstiju. [[Numuliti]] započinju svoj razvoj, koji će biti maksimalan u sledećoj epohi ([[Eocen|eocenu]]).
Paleocen je podeljen na tri kata: gornji-sparanski, srednji-tanetski, donji-monski.
Paleocenski elementi taloženi su u dva basena: u oblasti Mediteranske geosinklinale i Severnoevropskom moru. Za vreme monskog kata nataloženi su krečnjaci preko kojih leže laporovito-glinovite tvorevine. Za vreme tanetskog kata, posle povlačenja mora talože se koanglomerati i peskovi sa sisarskom faunom, dok je sparanski kat predstavljen lagunskim sedimentima.
Alpska orogeneza se u paleocenu nastavlja Laramiskom fazom. [[Orogeni pokreti]] zahvatili su geosinklinalu Tetis iznad koje se izdižu složeni planinski venci Alpsko-himalajskih planina. [[Epirogeni pokreti]] u paleocenu prourokovali suizčezavanje epikontinentalnih mora; Srednjoevropsko more se povlači.
Raspored kopna i mora- u paleocenu se nastavlja komadanje Gondvane i udaljavanje pojedinih kontinenata. Indijski okean dobija svoj oblik, [[Антарктик|Antarktida]] je odvojena od glavnog jezgra, tj, od Afrike i Brazilskog kopna. Dimenzije Tetisa svedene su na basen [[Јадранско море|Jadranskog mora]] i Provansalski basen. Severno more pruža se od Engleske do [[Урал (планина)|Urala]] i dalje preko Sibirske platforme.
Reljef Evroazije i obe Amerike je dosta izmenjen. Laramijskom fazom Alpske orogeneze rastu Sredozemna i [[Тихи океан|Pacifička]] zona mlađih nabranih planina. Erozija i denudacija su pojačane, a izdizanjem ovih zona reke su bile usmerene prema Borealnom moru i Atlantskom okeanu.
Klima je bila topla i vlažna što potvrđuju naslage uglja. U nekim delovima Azije i Severne Amerike klima je bila suva. [[Угаљ|Ugalj]] se javlja kao najznačajnija sirovina, a javljaju se i [[Fosfat|fosfati]].
 
== Spoljašnje vezeПодела ==
Палеоцен је епоха палеогена и према [[Међународна комисија за стратиграфију|ICS]] дели се на три ката: танет, селанд и дански.<ref>{{cite web |url=https://stratigraphy.org/timescale/ |title=International Stratigraphic Chart v2018/08 |publisher=International Commission on Stratigraphy |access-date=24. 3. 2021.}}</ref>
{{Commonscat|Paleocene}}
{| class="wikitable"
|+Палеоген
|-
! Периода
! Епоха
! Кат
! Почетак ([[Megaannum|Ma]])
! Крај ([[Megaannum|Ma]])
|-
|rowspan="10" style="background-color: {{period color|Paleogene}};" |'''Палеоген'''
|-
| rowspan="2" style="background-color: {{period color|oligocene}};" | [[Олигоцен]] || style="background-color: {{period color|chattian}};" | [[Хат (кат)|Хат]]|| align="center" | 27,82
| align="center" | 23,03
|-
| style="background-color: {{period color|rupelian}};" | [[Рупел (кат)|Рупел]] || align="center" | 33,9
| align="center" | 27,82
|-
| rowspan="4" style="background-color: {{period color|eocene}};" | [[Еоцен]] || style="background-color: {{period color|priabonian}};" | [[Приабон (кат)|Приабон]] || align="center" | 37,71
| align="center" | 33,9
|-
| style="background-color: {{period color|bartonian}};" | [[Бартон (кат)|Бартон]] || align="center" | 41,2
| align="center" | 37,71
|-
| style="background-color: {{period color|lutetian}};" | [[Лутет (кат)|Лутет]] || align="center" | 47,8
| align="center" | 41,2
|-
| style="background-color: {{period color|ypresian}};" | [[Ипрес (кат)|Ипрес]] || align="center" | 56,0
| align="center" | 47,8
|-
| rowspan="3" style="background-color: {{period color|paleocene}};" | '''Палеоцен''' || style="background-color: {{period color|thanetian}};" | [[Танет (кат)|Танет]]|| align="center" | 59,2
| align="center" | 56
|-
| style="background-color: {{period color|selandian}};" | [[Селанд (кат)|Селанд]] || align="center" | 61,6
| align="center" | 59,2
|-
| style="background-color: {{period color|danian}};" | [[Дански (кат)|Дански]] || align="center" | 66,0
| align="center" | 61,6
|-
|}
 
== Извори ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Категорија на Остави|Paleocene}}
* [http://paleocene-mammals.de/ Paleocene Mammals]
* [https://web.archive.org/web/20011116222809/http://www.bbc.co.uk/beasts/changing/paleocene/index.shtml BBC Changing Worlds: Paleocene]