Опит настављења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} {{Инфокутија Књига | име = Опит настављења к србској сличноречности и слогомје… |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
== О делу ==
''Опит настављења к србској сличноречности и слогомјерју или просодии'' је написано 1810. године. То је најчувеније дело Луке Милованова Георгијевића писано народним језиком. Дело није објављено 1810. године због новчаних проблема аутора. Године 1810. је [[Сава Мркаљ]] објавио на реформисаној ћирилици ''Сало дебелога јера либо азбукопротес''. Лука је дело писао реформисаном ћирилицом, али су цензори одбили да штампају дело јер је та реформисана ћирилица била забрањена.<ref name="српски легат">{{cite web |title=Лука Милованов Георгијевић - Вукова сенка или ретка драгоценост из прошлости |url=http://www.srpskilegat.rs/luka-milovanov-georgijevic-vukova-senka-ili-retka-dragocenost-iz-proslosti/ |website=Српски легат |access-date=25. 3. 2021}}</ref>
Лука је написао књигу о српској прозодији која се састоји из
=== Предсловје ===
У ''Предсловју'' Лука Милованов поставља прозодијска правила која назива малим опитом који треба да подстакне друге писце да се баве истом темом. На тај начинби настало велико дело о српској верификацији. Лука се старао да правопис списа прилагоди лакоћи и једнообразности, једноставности језика обичног народа.<ref name="мићић књига" />
=== ''Увод у сличноречности'' ===
''Увод у сличноречности'' је део где писац објашњава појмове сличноречности, слогомјерје, слог, писмена, дуги слог, кратак [[слог]], општи слог и расправља о различитости слогова и о томе како се означавају.<ref name="мићић књига" />
=== ''Шта су писмена'' ===
Лука је писао фонетским писмом. То је филолошки одељак посвећен гласовима и словима. Лука је констатовао да је књижевном језику потребно двадесет девет слова.<ref name="мићић књига" />
=== Други део ''Опита'' ===
Други део је посвећен преводима и препевима песама немачких песника Биргера, Штрајбера, Вајса и Виншера. Уз њих је додао и три своје песме и на тај начин показао и да је песник. Његове песме испеване су народним језиком и одликују се складним сазвучјем и ненаглашеним личним осећањима (''[[Мојој дјеци на мајалес]]'', ''[[На књижицу за новољетни дар]]'' и ''[[О погребу Митра Поповића, калфе трговачког рода из Мохача]]'')<ref name="мићић књига" />
=== ''Пословје читатељу'' ===
== Референце ==
{{reflist}}
| |||