Капитулација Италије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 24.135.182.191 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
||
Ред 38:
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 101I-049-1553-13, Kroatien, Split, Mauer mit Aufschrift.jpg|мини|десно|Улазак немачких јединица у Сплит септембра 1943.]]
[[Датотека:Ploča u Anconi.jpg|thumb|mini|Иредентистичка плоча у луци у [[Анкона|Анкони]], пише: "Пред морем које их је ујединило кроз векове, 20 година после напуштања далматинске отаџбине и уништеног родног града, протерани из Задра и Далмације у граду Анкони обнављају своје сећање да људима буде плодан толики бол. На дан 19. септембар 1965.".]]
Након капитулације Италије у Југославији, било је много италијанских војника, па и официра, који су покушали да избегну заробљавање, одлучни да не служе Немцима. Једна група Италијана из [[Книн]]а је покушала да се домогне партизанских положаја. Тринаесторицу Италијана у бегу ухватили су четници војводе [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]]. По војводином наређењу »сви су били стрељани«.<ref>НОБ у Далмацији, 8, 191.</ref> Око 700 Италијана, који су се из Книна склонили у Косову, код Ђујића, средином септембра су разоружани и у пратњи групе четника враћени у Книн, Немцима.<ref name="Pop izdaje">[http://www.znaci.net/00001/15.pdf Јово Поповић, Марко Лолић, Бранко Латас: Поп издаје, Стварност, Загреб, 1988.] {{Wayback|url=http://www.znaci.net/00001/15.pdf |date=20190713014930 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Почетком октобра, највећи део италијанске дивизије „Тауринензе“ уништен је или заробљен од стране [[118. ловачка дивизија (Немачка)|немачке 118. дивизије]], на простору југозападно од [[Никшић]]а.
| |||