Холоцен — разлика између измена

Све људске цивилизације су настале у холоцену. Прецизније датирање се има захвалити [[Blytt-SernanderovojШема Блита — Сернандера|Блит − Сернандеровој]] класификацији климатских периода захваљујући траговима полена у мочварној маховини. Та се схема користи за север [[Evropa|Европе]], али су се климатске промене догађале и у другим деловима света. Периоди на основу те схеме укључују неколико коначних осцилација ледника, а након тога и класификују климу блиске праисторије.

Почетак холоцена је означио хладни период млађег [[Тријас|Дријаса]], завршни дио [[pleistocen|плеистоценскеплеистоцен]]ске епохе. Крај Млађег Дријаса се датира на пре 11.600 календарских година (9600. п. н. е.). Међутим, докази о Млађем Дријасу нису тако јасни у областима изван северне хемисфере.

Холоцен је почео касно с повлачењем плеистоценских ледника. Холоцен је четврта и завршна епоха неогенског периода (друга епохе неслужбене квартарске под-ере). Назив му долази од грчких речи -{ὄλος}- (потпун(о)) и -{καινός}- (ново). Такође је назван и „Алувијска епоха“.

{{Reflistизвори}}