Свети Николај Охридски и Жички — разлика између измена

'''Николај Велимировић''' (световно '''Никола Велимировић'''; [[Лелић]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[23. децембар]] [[1880]]/[[4. јануар]] [[1881]]. — [[Либертивил (Илиноис)|Либертивил]], [[18. март]] [[1956]]) био је [[Охридска епархија|епископ охридски]] и [[Епархија жичка|жички]], истакнути [[теологија|теолог]] и беседникговорник, отуда је називан '''СрбскиНови [[Јован Златоусти|Златоусти]]'''. Николај Велимировић је новоканонизовани [[Списак светитеља Српске православне цркве|србскисрпски светитељ]] као Свети владика Николај Охридски и Жички.

Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од [[дизентерија|дизентерије]] и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на [[Западу]]. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у [[Српска православна црква|СрбскојСрпској Православнојправославној Црквицркви]], посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних [[богомољачки покрет|богомољаца]] и окренуо се антиевропејству и [[конзервативизам|конзервативизму]]. Оснивач је [[десница|десничарске]] политичке идеологије [[Светосавски национализам|светосавског национализма]]. Сматра се духовним инспиратором [[Димитрије Љотић|Љотићеве]] организације [[Југословенски народни покрет Збор|ЗБОР]]. Често је критикован због [[антисемитизам|антисемитских]] ставова. Када су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Трећи рајх|Немци]] окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у [[логор Дахау]], где је провео три месеца пре него што су га Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]]. По завршетку рата, Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли [[савез комуниста Југославије|комунисти]]. Уместо тога, 1946. емигрирао је у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]], где је и остао до своје смрти 1956.

Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика [[хуманизам|хуманизма]], европске цивилизације, [[материјализам|материјалистичког]] духа и сл. О [[Европа|Европи]] је мислио као о великом [[зло|злу]] којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран србскомсрпском прошлошћу [[немањићи|Немањићкогнемањићког периода]] па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са [[англиканска заједница|англиканском]] и [[Америчка епископална црква|Америчком епископалном црквом]]. Уврштен је међу [[100 најзнаменитијих Срба]] свих времена.

По завршетку шестог разреда гимназије, Никола је конкурисао у Војну академију, али га је лекарска комисија одбила, јер је био „ситан“ и није имао довољан обим груди. Одмах по одбијању ове комисије, Никола подноси документа за [[Богословија „Светог Саве“ у Београду|Београдскубеоградску Богословију]], где је био примљен, иако опет не без тешкоћа, наводно због слабог слуха за певање.

Своје студије у Берну Николај је, у својој 28. години, окончао докторатом из [[теологија|теологије]], одбранивши дисертацију под насловом „Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве“.<ref>Рад је објављен на немачком језику 1910. године у Берну; српски превод излази сада у Владичиним Сабраним делима, књ. II, [[Химелстир]] 1986.</ref> Следећу [[1909]]. годину Никола је провео у [[Оксфорд]]у, где је припремао докторат из [[филозофија|философијефилозофије]] и затим га у [[Женева|Женеви]], на [[француски језик|француском]], и одбранио („философија„филозофија Берклија“).