Картагина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 29:
}}
 
'''Картагина''' ([[антички грчки језик|грчки]]: -{''Καρχηδών'' [''Karkhēdōn'']}-, [[латински језик|латински]]: -{''Carthago''}-, od [[феничански језик|феничанског]] -{קרת חדשת [''Qart-ḥadašt'']}- — "Нови град" (-{''Qart''}- — "град", -{''ḥadašt''}- — "нови"), [[арапски језик|арапски]]: -{قرطاج}- такође -{قرطاجة‎ [''Qarṭāǧ(a)'']}-) је [[антика|антички]] [[град]] који се налазио на [[Северна Африка|северу Африке]], на територији данашњег [[Тунис]]а. Основали су је [[Феникија|феничански]] [[трговац|трговци]] из [[Тир]]а. Према предању, након смрти краља Тира [[Матан I|Матана I]], крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син [[Пигмалион (краљ)|Пигмалион]]. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, [[Елиса|Елисом]] (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба, врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на [[Кипар]], и одатле на север [[Африка|Африке]], данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт ([[феничански језик|феничански]]: -{''Quart Hadasht''}-), што значи „Нови град“, то јест Картагину, [[814]]. п. н. е.<ref>Vich Sáez S. La expansión fenicia. Colonización del Mediterráneo. Historia y Vida;N.444:42-9</ref>.
 
Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је [[Античка Картагина|Картагињанско царство]], најважнија поморска сила на Медитерану до [[Пунски ратови|Пунских ратова]].
 
== Пад Картагине ==
 
{{main|Опсада Картагине}}
Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. п. н. е. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, „Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена“. Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. п. н. е. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.
Линија 47 ⟶ 48:
[[Датотека:Kartagina.JPG|мини|лево|250п|Скица изгледа Картагине]]
 
Две велике, вештачке луке изграђене су грађене у граду, - једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон, и друга трговачка за трговинутрговачке бродове. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачкивештачко отокострво са овалном зградом са којекојег сеје било могломогуће надгледати пристаништапристаниште и бродове који прилазе [[град]]у.
 
=== Котон ===
Линија 54 ⟶ 55:
 
=== Зидине ===
Град је имао масивне зидове, 37 km дуге, дуже од других градова тога времена. Већи део зидина је био смештен на самој обали. Био је то одбрамбени систем од три дела; јарка са насипом, мањег зида и главног зида у којем је живео и део Карташке војске те коњи и слонови. И зидине Картаге су биле сматране светским чудом, те су и оне биле најсофистициранији одбрамбени систем својег времена у које су становници имали велико поверење. У правилу, већи део зида никада није био пробијен. Град је такође имао велике некрополе и подземна гробља, сакрална подручја, тржницепијаце, Веће старешина, торњеве, велику књижарубиблиотеку и [[позориште]], и био је подељен у четири стамбене површине једнаке величине са истим распоредом.
 
=== Цитадела и остатак града ===
[[Датотека:Quartier Punique.JPG|мини|250п|left|Поглед на остатке пунских грађевина на цитадели Бирса]]
Отприлике у средишту града налазила се висока [[цитадела]] звана Бирса, а њени се остаци могу видети и данас. Са својим великим бројем становника (500.000), Картагина је била један од највећих градова хеленистичког доба и уједно спада међу највеће градове пред-индустријске историје. КартагаКартагина се може упоредити са [[Менхетн]]ом у [[Њујорк]]у, јер је велика популација живела на релативно малом подручју. Будући да су сви желели становати унутар градских зидина, упркос растућој популацији, градске архитекте су почеле зидатида подижу апартмане и вишеспратнице. Занимљиво је да су становници Картагине, како би уштедели новац, своје куће облагали неком врстом малтера, тако да су изгледале као да су изграђене од скупоценог [[мермер]]а.
 
== Референце ==