Веда Загорац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 28:
За време студија Веда приступа разним омладинским и женским организацијама, а у [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) је примљена [[1934]]. године. У истом периоду Цвијета-Ђурђица мења своје име у револуционарно и касније партизанско - Веда. Истовремено, почиње да обавља и важан задатак агитације на загребачком универзитету, о чему сведочи и њен пријем у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ), [[1936]]. године. Током студија обавила је низ одговорних задатака на релацији [[Загреб]]-[[Париз]]-[[Беч]].
У оквиру стручног усавршавања је често путовала и преносила партијску пошту за борце који су преко [[Париз]]а ишли у [[Шпанија|Шпанију]]. <ref name="Човек не може опстати сам">{{Cite book|last=Сладојевић|first=Ана|last2=Епштајн|first2=Емилиа|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|year=2017|publisher=Музеј афричке уметности - Збирка Веде и др Здравка Печара|location=Београд|isbn=978-86-85249-21-1|pages=}}</ref> Године 1936/37. у Паризу је завршила курс при ЦК КПЈ где се повезала са самим врхом партије. По повратку у Југославију крајем 1937. године Веда Загорац живи у својој кући у Загребу у којој често тајно борави Тито.<ref name="Човек не може опстати сам" /> Била је блиска сарадница [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], на чији је наговор купила кућу у Загребу, у којој је Тито често тајно боравио. На кући је спомен плоча са уклесаним речима „У овој кући је 1939 – 1940. године илегално радио и становао Генерални секретар КПЈ-у Јосип Броз Тито”.<ref name="Шидски портал">{{cite web|url=http://www.sidskiportal.net/index.php/prezentacije/zasluzni/veda-zagorac|title=Заслужни грађани|website=Шидски портал|accessdate=29. 11. 2017}}</ref><ref name="Вечерњи">{{cite web|url=https://www.vecernji.hr/vijesti/nasljednicu-titove-suradnice-sud-devet-godina-nije-uspio-locirati-1039828|title=Вести|website=Вечерњи|accessdate=29. 11. 2017}}</ref>
Пре рата била је у браку са [[Теодор Станвуковић|Теодором Станвуковићем]], чланом КПЈ, а окупација ју је затекла у Загребу. Тада бежи у [[Шид]], где је ухапшена 30. априла 1941. Убрзо је ослобођена. Рат проводи у [[Истра|Истри]] и [[Хрватско приморје|Приморју]]. Веда је била уредница партизанског листа „[[Жена у борби]]”, чланица главног одбора [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]], а уређивала је и часопис „[[Ријеч Крајине]]”. За Здравка Печара се удала 15. децембра 1944. године пред Народним одбором у тек ослобођеном Шибенику. Крај рата Веда проводи раздвојена од Здравка, коме из Шибеника шаље писма из којих се види велика љубав младих револуционара, али и обузетост грађењем нове државе.<ref name="Човек не може опстати сам" />
Ред 34:
Веда Загорац после рата обавља низ важних дужности у сфери економије, публицистике и културе. Иако је у старосну пензију отишла 10. јануара 1967. године, наставила је да пише и објављује о [[Африка|Африци]], као и о женском питању, односно о еманципацији жена у Југославији. Од Здравка Печара, с којим је остала у добрим односима до краја живота, се развела 7. децембра 1981. године. Наставила је да живи у Београду „скромна, тиха, одлучна и неуморна”, како јује описао партијски биограф.<ref name="Човек не може опстати сам" />
Кроз цео живот имала је неколико страсти - економију, колекционарство и [[Африка|Африку]]. Говорила је енглески, француски и немачки језик. Била је носитељка Ордена републике са златним венцем (1978), Партизанске споменице, Ордена заслуга за народ III степена, Ордена братства и јединства II степена и два египатска одликовања. Била је носитељка и Златне плакете на Првој савезној изложби фото-репортера Југославије 1957. године. Преминула је 28. октобра 1989. године.
== Галерија ==
| |||