'''Сицилијанско вечерње''' ({{јез-ита|I vespri siciliani}}, {{јез-фра|Les vêpres siciliennes}}), [[опера]] је у пет чинова [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]. Опера је написана и праизведенапремијено изведена на [[француски језик|француском језику]], а касније је композитор прерадио на [[италијански језик|италијански]] (неретко се изводи под насловом „''Giovanna da Guzman''”). Често се код нас може срести опера под називом „'''Сицилијанске вечери'''”, што није тачан превод, јер се ''i vespri'', односно ''les vêpres'', односи на вечерњу службу и [[Сицилијанска вечерња|побуну]] којима се завршава опера. Ово је најдужа [[Ђузепе Верди|Вердијева]] [[опера]] после прве, француске верзије „[[Дон Карлос (опера)|Дон Карлоса]]”.
==[[Либрето]]==
Ред 25:
==Место и време==
[[Палермо]] и околина [[1282]]. г., када је [[Сицилија]] била под француском окупацијом.
==Садржај==
===I чин===
''ТржницаПијаца у Палерму''. Сицилија је под француском окупацијом и гувернер Монфорте влада челичном руком. Потлачени народ се нада да ће војвоткиња Елена, чијег су брата убили французи, помоћи земљи. Када она изађе из цркве, француски војници је терају да пева песму и она одабира стару сицилијанску песму о слободи. <br>
Монфорте долази и сви га преклињу да их пусти да слободно живе, сви осим младог Арига који је ухваћен у бици, а сада ненадано пуштен. Он и војвоткиња су тајно заљубљени једно у друго. Он оптужује Монфортеа. Гувернер, изненађен и задивљен, покушава да задобије његово поверење, али Ариго поносно одбацује предлог.
