Месеца марта год. 1562. провали бан Ердеди с копривничким капетаном Гашпаром Рабом у турску [[Подравина|Подравину]]. Потукавши Турке код [[Слатина (Подравска)|Слатине]], запали тај град и 1.000 влашких кућа око ВочинаВоћина, Слатине и [[Миклеуш]]а, одакле су Власи често у хрватску Подравину проваљивали и велику јој штету наносили. Споразумно с Ердедом провалио је истовремено (25. марта 1562) из јужне Угарске у турску Подравину такође [[Никола Шубић Зрински|Никола Зрински]], који је после смрти Марка Станчића Хорвата г. 1561. постао капетан града [[Сигет (град у Мађарској)|Сигета]]. Турци су наиме наумили, да на реци [[Драва|Драви]] подигну тврђаве у [[Свети Ђурђ|Св. Ђурђу]] и у [[Подравска Мославина|Мославини]], одакле ће лакше ударати на Сигет. Овај посао преузео је Арслан-бег, заповедник [[Пожешки санџак|санџака у Пожеги]]; он је узауз сесебе имао 3.000 војника, те много Влаха и сељака, који су довозили грађу. Зрински је код Мославине 26. марта распршио турску војску, те Арслан бега потиснуо према [[Валпово|Валпову]] до Св. Ђурђа, отевши му две заставе и све топове.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Petar_Erdedi|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Petar Erdedi – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|accessdate=15. 1. 2019}}</ref>
