Хуманизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Хуманизам''' је [[филозофија|филозофски]] став који наглашава вредност и деловање људских бића, појединачно и колективно. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На [[човечанство]] гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и [[животна средина|животну средину]].<ref>Nicolas Walter's Humanism – What's in the Word (London: Rationalist Press Association, 1997 ISBN 0-301-97001-7) gives an account of the evolution of the meaning of the word humanism from the point of view of a modern secular humanist. A similar perspective, but somewhat less polemical, appears in Richard Norman's On Humanism (Thinking in Action) (London: Routledge: 2004). For a historical and philologically oriented view, see Vito Giustiniani's "Homo, Humanus, and the Meanings of Humanism", Journal of the History of Ideas 46: 2 (April–June 1985): 167–95.</ref>
У савремено време, хуманистички покрети су обично [[ирелигиозност|нерелигиозни]] покрети повезани са начелом [[секуларност]]и. Данас се хуманизам односи на нерелигиозни животни став усмерен на људско деловање и потребу да се сазнања о свету требају формулисати искључиво на основу [[логика|логике]], [[разум]]а и [[емпиризам|емпиризма]], а не на основу традиције, догми, [[откровење|откривења]], [[ауторитет]]а и [[емоција]].<ref>Website Humanists International</ref>
Ред 84:
„Хуманизам је демократски и етички животни став који потврђује да људска бића имају право и одговорност да дају смисао и облик њиховим властитим животима. Хуманизам се залаже за изградњу хуманијег [[друштво|друштва]] кроз етику засновану на људским и другим природним вредностима у духу разума и слободног истраживања путем људских способности. Хуманизам није теистички, и не прихвата натприродне погледе на реалност.“ ''(Минимална изјава о хуманизму, Међународни хуманисти)''
==== Службени документ о хуманизму ====
===== '''Амстердамска декларација 2002. године'''<ref>The Amsterdam Declaration 2002., Humanists International</ref> =====
Хуманизам је резултат дугогодишње [[традиција|традиције]] слободне мисли која је инспирисала многе велике светске мислиоце и креативне [[уметник]]е, те покренула саму науку. Основи савременог хуманизма су следећи:
Ред 137:
==== Десет привржености<ref>The Ten Commitments, American Humanist Association Center For Education</ref> ====
* '''Критичко размишљање'''
''„Практиковаћу добро процењивање постављајући питања и размишљајући за себе.“''
Ред 143:
Како је свако од нас бомбардован сталним протоком [[информација]], може постати изазов одлучити што је тачно и истинито. Критичко размишљање омогућава нам да схватимо све ове информације и образложимо наш пут према добрим проценама и ефикасним решењима за проблеме са којима се суочавамо, док ригорозно избегавамо замке попут рационализације, комфорности и [[стереотип]]изације. Овај процес чини основ научног метода који хипотезама и експериментисањем отвара врата за нова открића. Критичко размишљање је вештина која захтева континуирану пажњу, праксу и промишљање. Вежбање наших умова за изградњу ових вештина омогућава нам да изазовемо пристрасности у себи и другима, утирући пут поштеној, отвореној и аутономној перспективи која негује [[мултикултуризам|мултикултурални]] поглед на свет.
* '''Етички развој'''
''„Увек ћу се фокусирати на то да постанем боља особа.“''
Ред 149:
Кључ разумевања етичког развоја је признање да нико није савршен или да нема све одговоре. Етички развој је непрекидни процес који захтева стално промишљање и процену наших личних избора и последица које они имају на друге. Праведност, сарадња и дељење су међу првим моралним питањима са којима се сусрећемо у свом етичком развоју као људска бића и која се често прихватају интуитивно, али сваки нови дан са собом носи нове изазове и нове [[морал]]не дилеме. Требали бисмо се континуирано прилагођавати и обнављати своје моралне оквире са циљем да постанемо све боља људска бића.
* '''Мир и социјална правда'''
''„Помоћићу људима да решавају проблеме и да решавају несугласице на начине који су поштени за све.“''
Ред 155:
Истински мир укључује интензивну посвећеност [[социјална правда|социјалној правди]] и потврђује људска права и личну аутономију свих људи. Било који ниво неправде према групама или индивидуама означава постојећи сукоб, чак и ако сукоб није непосредан или очигледан. Мир постижемо само доследним реаговањем на неправду промишљеним решавањем сукоба којем је циљ поправити штету и обезбедити праведно и непристрасно друштво које се креће напред. Ова врста решавања сукоба позната је као ресторативна правда. Да бисмо постигли праведно, мирољубиво [[друштво]], сви морамо озбиљно схватити тврдње о неправди и обезбедити да они који су највише погођени кршењем права одреде најбољи пут према напред.
* '''Служба и партиципација'''
''„Помоћићу својој заједници на начине који ће ми омогућити да упознам људе којима помажем.“''
Ред 161:
Служба и партиципација представљају провођење вредности на начин који позитивно утиче на наше заједнице и друштво у целини. То подстиче помагање другима, повећавајући друштвену свесност, повећавајући одговорност и многе атрибуте осталих девет привржености. Ангажовањем у служби не само да се примаоци осећају боље, него они који служе могу развити нове вештине, искуства и лично задовољство које све подстичу на лични [[раст]]. Сви морамо препознати да смо чланови групе, а ангажованост у служби за добробит групе и осталих индивидуа у њој чини све нас бољима.
* '''Емпатија'''
''„Размотрићу туђе мисли, осећања и искуства.“''
Ред 167:
[[Емпатија]] представља замишљено улажење у туђу ситуацију у покушају разумевања њиховог искуства као да га и сами доживљавамо. Емпатија захтева да особа закорачи из властите перспективе како би размотрила туђе мисли, осећања или околности са тачке гледишта те особе. Емпатија је на много начина први корак ка етичком понашању јер нам омогућава саосећајно реаговање на патњу других и добро процењивање када наши поступци могу утицати на неког другог. Разумевање туђе перспективе није само пресудно за изградњу бољих односа, већ нас чини бољим грађанкама и грађанима у нашим локалним и глобалним заједницама. Емпатија промовише толеранцију, обзирност и саосећање између свих нас.
* '''Одмереност'''
''„Бићу свестан својих снага и слабости, и ценићу снаге и слабости других.“''
Ред 173:
Одмереност подразумева показивање скромности у погледу властитих достигнућа, [[таленат]]а, дарова или важности. Признаје да смо ми људи погрешиви и имамо ограничења у ономе што знамо и можемо учинити. Бити одмерен не значи имати ниско самопоштовање или властито оцрњивање. Одмереност је у својој сржи снажна самосвесност - свесност о нашим снагама и слабостима, нашим манама и нашим врлинама. Одмереност укључује одвајање личног поноса и превладавање наших ега како бисмо прихватили захвалност за оно што се има и ценили друге онаквима какви јесу. Будући да је одмерена, особа препознаје властиту вредност у односу на друге; инхерентно није ни боља ни лошија од било ког другог.
* '''Заштита животне средине'''
''„Бринућу се за Земљу и живот на њој.“''
Ред 179:
Без обзира на свој индивидуални [[идентитет]], сви делимо исти дом: планету Земљу. Баш као што и ми зависимо од планете да би нас одржала својим драгоценим ресурсима, тако и екосистеми ове планете зависе од нас који треба да будемо добри управитељи и преузимамо одговорност за утицај који људска активност има на нашу заједничку планету. Непоштовање великих утицаја које људи имају на нашу [[животна средина|животну средину]] нанело је велику штету екосистемима Земље. Упркос томе, човечанство је такође способно за позитивне промене у животној средини које вреднују међузависност целокупног живота на овој планети. Свако од нас мора препознати своје колективне и индивидуалне погрешке, поправити прошле штете и циљано радити на развијању богатих, разноликих и отпорних екосистема.
* '''Глобална свесност'''
''„Бићу добар комшија људима који деле Земљу са мном и помоћићу да свет буде боље место за све.“''
Ред 185:
Живимо у свету који је богат културалном, друштвеном и индивидуалном разноликошћу - свету са брзо растућом међузависношћу. Као резултат, догађаји било где ће све више имати последице свугде. Глобална свесност проширује наше знање о [[култура]]ма и перспективама које су ван нашег властитог искуства. Истинска глобална свесност укључује пажњу и на тренутне и на историјске догађаје и препознаје како утичемо - и како на нас утичу - међусобно повезани друштвени, политички и [[економија|економски]] системи у којима живимо. Крајњи циљ глобалне свесности је глобално грађанство, које препознаје нашу личну одговорност у развијању здравог и достојанственог живота за свакога у нашој глобалној заједници.
* '''Одговорност'''
''„Бићу добра особа - чак и када то нико не гледа - и бићу власник последица властитих поступака.“''
Ред 191:
Сваког дана свако од нас доноси одлуке. Ови избори, велики и мали, имају последице - за нас саме и за свет око нас. Морална одговорност укључује преузимање свесног власништва над властитим намерама и поступцима и одговорност за последице које проистичу из тога. Иако сви живимо у друштву са различитим културалним вредностима, очекивањима, кодексима понашања и друштвеним обичајима, у крајњем сви сами одлучујемо шта је исправно и погрешно. Бити одговорна особа укључује постојану пажњу на оно што је исправно и својевољно сношење кривице или похвале за властите поступке.
* '''Алтруизам'''
''„Помоћићу другима у невољи не надајући се наградама.“''
| |||