Елезовићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Елез(овић)и''' су старо српско братство из [[СТара Херцеговина|Старе Херцеговине]] чија је постојбина село [[Вилуси (Никшић)|Вилуси]] у [[Општина Никшић|општини Никшић]] у данашњој [[Црна Гора|Црној Гори]]. Предање каже да им је родоначелник био бан Елез који је живео на Грахову и у традицији се сачувало неколико стихова из песме која је о њему постојала. ''„У Елеза влаха богатога Више у њега сира и млијека но у море воде и пијеска.“'' или друга варијанта ''„У Елеза влаха богатога од млијека потекла ријека а од сира метеризе гради.“''
== Порекло ==
Елези су живели на Вилусима, одакле су се бавили трговином, што сведочи и њихова крсна слава Свети апостол и јеванђелист [[Матеј Јеванђелиста|Матеј]], који се сматра заштитником цариника. Припадали су племену [[Риђани (племе)|Риђана]], односно Нахији Риђани према турској административној подели. Вилуси су били важно место где су се укрштали каравански путеви на путу ка унутрашњости [[Балканско полуострво|Балкана]], из [[Дубровник]]а, [[Бока которска|Боке]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], где се трговало. Ту је била у средњем веку установљена царина а један део Вилуса се и данас зове Царине. Лети су Елези изгонили стоку на [[Волујак]], где им је од давнина била планина.<ref name="лубурић">Архив Србије, Збирка [[Андрија Лубурић|Андрије Лубурића]].</ref> Подигли су на Вилусима цркву Светог апостола и јеванђелисте Матеја. Кнез Драган Елез помиње се 1614. године као потписник писма у којем се представници српских племена у Рисну обраћају [[Карло Емануел I|Карлу Емануелу I Савојском]], ради борбе за ослобођење од Турака.<ref>-{Luigi Ugolini, Pagine di storia Veneta ai tempi di Scanderbeg e dei suoi successori, Studi Аlbanesi, Vol. 3-4}- (1933/1934), 29.</ref> Извесно је да је реч о родоначелнику Драганића. Светозар Томић је забележио: „Од Елезовића су Драганићи у Петровићима, тако назвати по неком Драгану.“<ref name="томић">[[Светозар Томић]], Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949, 74.</ref>
| |||