Википедија

Б-ћелијски рецептор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Bcellreceptor.svg|мини|213x213пискел| Б-ћелијски рецептор (БЦР) је трансмембрански протеин на површини Б ћелија. Б-ћелијски рецептор се састоји и од ЦД79 и [[Антитело|имуноглобулина]]. [[Ћелијска мембрана|Плазма мембрана]] Б-ћелије означена је зеленим [[Fosfolipid|фосфолипидима]]. Б-ћелијски рецептор се налази и изван ћелије (изнад плазматске мембране) и унутар ћелије (испод мембране).]]
'''Б-ћелијски рецептор''' ('''БЦР''') је трансмембрански протеин на површини Б-ћелија. Б-ћелијски рецептор састоји се од [[Молекул|молекула]] [[Антитело|имуноглобулина]] који формирају [[Receptor (biohemija)|протеин]] [[Transmembranski protein|трансмембранског]] рецептора типа 1 и типично се налазе на [[Ћелијска мембрана|спољној површини]] ових ћелија [[Лимфоцит|лимфоцита.]] <ref name=":009">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}</ref> Кроз биохемијску сигнализацију и физичким преузимањем [[Антиген|антигена]] из имунолошких синапси, БЦР контролише активацију Б ћелија.<ref>{{Cite book|title=Immunological Synapse (Current Topics in Microbiology and Immunology, 340)|last=Saito|first=Batista|last2=Saito|first2=Takashi|last3=Facundo|first3=D.|publisher=Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg|year=2010|isbn=978-3642038570|location=Berlin}}</ref> Б ћелије су способне да сакупљају антигене ангажујући биохемијске модуле за груписање рецептора, ширење ћелија, стварање вучних сила и транспорт рецептора, што на крају резултује ендоцитозом и презентацијом антигена. Механичка активност Б ћелија функционише по принципу негативних и позитивних повратних спрега које регулишу количину уклоњеног антигена директним утицајем на динамику БЦР – антигенских веза. <ref name=":229">{{Cite book|title=Cancer Immunotherapy: Chapter 3-Adaptive Immunity: B Cells and Antibodies.|last=Merlo|first=Lauren M. F.|last2=Mandik-Nayak|first2=Laura|publisher=Academic Press; 2 edition|year=2013|isbn=978-0-12-394296-8|location=London|pages=25–40}}</ref> Специфично, груписање и експанзија повећавају однос антигена са БЦР, доказујући тако осетљивост и појачавање. <ref name=":119">{{Cite journal|last=Dal Porto|first=JM|last2=Gauld|first2=SB|date=2014|others=Merrell KT, Mills D, Pugh-Bernard AE|title=B cell antigen receptor signaling 101|journal=Mol Immunol|volume=41|pages=599–613|doi=10.1016/j.molimm.2004.04.008|pmid=15219998}}</ref> С друге стране, вучне силе раздвајају антиген од БЦР, чиме се тестира квалитет везивања антигена.
 
Везни део рецептора састоји се од рецептора за [[Антитело|антитела]] везаног за мембрану који, као и сва антитела, има два идентична паратопа који су јединствени и [[V(D)J rekombinacija|насумично одређени]] . БЦР за [[антиген]] је значајан сензор потребан за активацију, преживљавање и развој Б ћелија. Б ћелија се активира првим сусретом са антигеном који се веже за њен рецептор (његов "сродни антиген"), ћелија се дели и диференцира стварајући популацију [[Плазмоцит|Б ћелија]] и меморијских Б ћелија које секретују антитела. <ref name=":0">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFOwenPuntStranfordJones2013">Owen, J.; Punt, J.; Stranford, S; Jones, P.; Kuby, J. (2013). ''Kuby Immunology (Seventh ed.)''. New York: W.H. Freeman and Company. pp.&nbsp;102–104. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1429219198|<bdi>978-1429219198</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":1">{{Cite journal|last=Dal Porto|first=JM|last2=Gauld|first2=SB|date=2014|others=Merrell KT, Mills D, Pugh-Bernard AE|title=B cell antigen receptor signaling 101|journal=Mol Immunol|volume=41|pages=599–613|doi=10.1016/j.molimm.2004.04.008|pmid=15219998}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDal_PortoGauld2014">Dal Porto, JM; Gauld, SB (2014). Merrell KT, Mills D, Pugh-Bernard AE. "B cell antigen receptor signaling 101". ''Mol Immunol''. '''41''': 599–613. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1016/j.molimm.2004.04.008|10.1016/j.molimm.2004.04.008]]. [[PubMed|PMID]]&nbsp;[//pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15219998 15219998].</cite></ref> Рецептор Б ћелија (БЦР) има две кључне функције у интеракцији са антигеном. Једна од функција је трансдукција сигнала, која укључује промене у олигомеризацији рецептора. Друга функција је да посредује у интернализацији за накнадну обраду антигена и презентацију пептида помоћничким Т ћелијама.
 
== Развој и структура Б-ћелијског рецептора ==
Прва контролна тачка у развоју Б ћелије је стварање функционалног пре-БЦР, који се састоји од два сурогатна лака ланца и два тешка ланца имуноглобулина, који су нормално повезани са сигналним молекулима Иг-α и Иг-β. <ref name=":0">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFOwenPuntStranfordJones2013">Owen, J.; Punt, J.; Stranford, S; Jones, P.; Kuby, J. (2013). ''Kuby Immunology (Seventh ed.)''. New York: W.H. Freeman and Company. pp.&nbsp;102–104. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1429219198|<bdi>978-1429219198</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":4">{{Cite book|title=Multichain Immune Recognition Receptor Signaling: From Spatiotemporal Organization to Human Disease (Advances in Experimental Medicine and Biology)|last=Brenzski|first=Randall J.|last2=Monroe|first2=John G.|publisher=Springer; Softcover reprint of hardcover 1st ed. 2008 edition (November 23, 2010)|year=2010|isbn=978-1441918871|editor-last=Sigalov|editor-first=Alexander B.|pages=12–21|chapter=Chapter 2: B cell Receptor}}</ref> Свака Б ћелија, произведена у [[Коштана срж|костној сржи]], високо је специфична за антиген. <ref name=":2">{{Cite book|title=Cancer Immunotherapy: Chapter 3-Adaptive Immunity: B Cells and Antibodies.|last=Merlo|first=Lauren M. F.|last2=Mandik-Nayak|first2=Laura|publisher=Academic Press; 2 edition|year=2013|isbn=978-0-12-394296-8|location=London|pages=25–40}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMerloMandik-Nayak2013">Merlo, Lauren M. F.; Mandik-Nayak, Laura (2013). ''Cancer Immunotherapy: Chapter 3-Adaptive Immunity: B Cells and Antibodies''. London: Academic Press; 2 edition. pp.&nbsp;25–40. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-0-12-394296-8|<bdi>978-0-12-394296-8</bdi>]].</cite></ref> БЦР се може наћи у одређеном броју идентичних копија мембранских протеина који су изложени на површини ћелије. <ref name=":339">{{Cite book|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK27130/|title=Immunobiology: The Immune System in Health and Disease|last=Janeway|first=CA Jr|last2=Travers|first2=P.|last3=Walport|first3=M.|publisher=Garland Science (5th edition)|year=2015|isbn=978-0815341017|location=New York}}</ref>
[[Датотека:Figure_42_02_06.jpg|мини| Општа структура рецептора Б-ћелијског рецептора [[Biološka membrana|укључује]] имуноглобулин везан за мембрану и регион за пренос сигнала. [[Disulfid|Дисулфидни мостови]] повезују изотип имуноглобулина и регион трансдукције сигнала.]]
Б-ћелијски рецептор састоји се из два дела:
 
# Мембрански молекул имуноглобулина једног изотипа (ИгД, ИгМ, ИгА, ИгГ или ИгЕ). Са изузетком присуства [[Integralni membranski protein|интегралног мембранског]] домена, они су идентични мономерној верзији њихових секретованих облика.
# Део за трансдукцију сигнала: [[Proteinski dimer|хетеродимер]] назван Иг-α / Иг-β ( ЦД79 ), повезан заједно [[Disulfid|дисулфидним мостовима]] . Сваки члан димера обухвата [[Цитоплазма|плазма мембрану и има цитоплазматска]] репа који носе ''мотив активације на основу имунорецептора тирозин (ИТАМ) .'' <ref name=":3">{{Cite book|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK27130/|title=Immunobiology: The Immune System in Health and Disease|last=Janeway|first=CA Jr|last2=Travers|first2=P.|last3=Walport|first3=M.|publisher=Garland Science (5th edition)|year=2015|isbn=978-0815341017|location=New York}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFJanewayTraversWalport2015">Janeway, CA Jr; Travers, P.; Walport, M. (2015). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK27130/ ''Immunobiology: The Immune System in Health and Disease'']. New York: Garland Science (5th edition). [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-0815341017|<bdi>978-0815341017</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":558">{{Cite book|title=Immunology, Infection, and Immunity|last=Pier|first=Gerland B.|last2=Lyczak|first2=Jeffrey B.|last3=Wetzler|first3=Lee M.|publisher=ASM Press|year=2005|isbn=978-1555812461|location=Washington D.C.|pages=234–247}}</ref>
 
Аналитичније, БЦР комплекс се састоји од субјединице за везивање антигена, познату као мембрански имуноглобулин (мИг), која се састоји од два лака ланца имуноглобулина (ИгЛ) и два тешка ланца имуноглобулина (ИгХ), као и две хетеродимерске подјединице Иг- α и Иг-β. Да би се молекули мИгМ транспортовали на површину ћелије, мора да постоји комбинивоање Иг-α и Иг-β са молекулима мИгМ. Пре-Б ћелије које не генеришу ниједан молекул Иг нормално носе и Иг-α и Иг-β на површину ћелије. <ref name=":0">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFOwenPuntStranfordJones2013">Owen, J.; Punt, J.; Stranford, S; Jones, P.; Kuby, J. (2013). ''Kuby Immunology (Seventh ed.)''. New York: W.H. Freeman and Company. pp.&nbsp;102–104. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1429219198|<bdi>978-1429219198</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":5">{{Cite book|title=Immunology, Infection, and Immunity|last=Pier|first=Gerland B.|last2=Lyczak|first2=Jeffrey B.|last3=Wetzler|first3=Lee M.|publisher=ASM Press|year=2005|isbn=978-1555812461|location=Washington D.C.|pages=234–247}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPierLyczakWetzler2005">Pier, Gerland B.; Lyczak, Jeffrey B.; Wetzler, Lee M. (2005). ''Immunology, Infection, and Immunity''. Washington D.C.: ASM Press. pp.&nbsp;234–247. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1555812461|<bdi>978-1555812461</bdi>]].</cite></ref>
 
[[Proteinski dimer|Хетеродимери]] могу постојати у Б ћелијама или удружено или у комбинацији са другим протеинима специфичним за пре Б ћелије или издвојено, чиме замењују молекул мИгМ. Унутар БЦР, део који препознаје антигене састоји се од три различита генетска региона, која се називају [[V(D)J rekombinacija|В, Д и Ј]] . <ref name=":0">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFOwenPuntStranfordJones2013">Owen, J.; Punt, J.; Stranford, S; Jones, P.; Kuby, J. (2013). ''Kuby Immunology (Seventh ed.)''. New York: W.H. Freeman and Company. pp.&nbsp;102–104. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1429219198|<bdi>978-1429219198</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":1">{{Cite journal|last=Dal Porto|first=JM|last2=Gauld|first2=SB|date=2014|others=Merrell KT, Mills D, Pugh-Bernard AE|title=B cell antigen receptor signaling 101|journal=Mol Immunol|volume=41|pages=599–613|doi=10.1016/j.molimm.2004.04.008|pmid=15219998}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFDal_PortoGauld2014">Dal Porto, JM; Gauld, SB (2014). Merrell KT, Mills D, Pugh-Bernard AE. "B cell antigen receptor signaling 101". ''Mol Immunol''. '''41''': 599–613. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1016/j.molimm.2004.04.008|10.1016/j.molimm.2004.04.008]]. [[PubMed|PMID]]&nbsp;[//pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15219998 15219998].</cite></ref> <ref name=":668">{{Cite journal|last=Hoehn|first=Kenneth B.|last2=Fowler|first2=Anna|last3=Lunter|first3=Gerton|last4=Pybus|first4=Oliver G.|date=2016|title=The Diversity and Molecular Evolution of B Cell Receptors during Infection|journal=Mol Biol Evol|volume=33|pages=1147–57|doi=10.1093/molbev/msw015|pmc=4839220|pmid=26802217}}</ref> Сви ови региони се рекомбинују и спајају на генетском нивоу у комбинаторном процесу који је изузетан за имунски систем. Постоји велики број гена који кодирају сваки од ових региона у геному и могу се спојити на различите начине како би се генерисао широк спектар молекула рецептора. <ref name=":5">{{Cite book|title=Immunology, Infection, and Immunity|last=Pier|first=Gerland B.|last2=Lyczak|first2=Jeffrey B.|last3=Wetzler|first3=Lee M.|publisher=ASM Press|year=2005|isbn=978-1555812461|location=Washington D.C.|pages=234–247}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFPierLyczakWetzler2005">Pier, Gerland B.; Lyczak, Jeffrey B.; Wetzler, Lee M. (2005). ''Immunology, Infection, and Immunity''. Washington D.C.: ASM Press. pp.&nbsp;234–247. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1555812461|<bdi>978-1555812461</bdi>]].</cite></ref> Продукција оваквог варијетета је пресудна, јер организам може да наиђе на много више антигена него што постоји гена на располагању. Кроз овај процес, организам проналази начин да произведе више различитих комбинација молекула рецептора који препознају антиген. Преуређивање тешког ланца БЦР подразумева почетне кораке у развоју Б ћелије. Кратки Ј <sub>Х</sub> (који се спаја) и Д <sub>Х</sub> (диверзитет) региони се комбинују прво у раним про-Б ћелијама у процесу који зависи од ензима РАГ2 и РАГ1. <ref name=":778">{{Cite book|title=Molecular Biology of the Cell|last=Alberts|first=Bruce|publisher=Garland Science; 6th edition|year=2014|isbn=978-0815344322}}</ref> Након рекомбинације Д и Ј региона, ћелија се сада назива „касном про-Б“ ћелијом, а кратка ДЈ регија се сада може рекомбиновати са дужим сегментом гена <sub>В Х.</sub>
 
БЦР имају карактеристична места везивања која се ослањају на комплементарност површине [[Епитоп|епитопа]] и површине рецептора, до које често долази нековалентним силама. Зреле Б ћелије могу преживети у периферној циркулацији само ограничено време када нема специфичног антигена. То је зато што када ћелије у том периоду се нису сусреле ни са једним антигеном и оне ће проћи кроз апоптозу. <ref name=":3">{{Cite book|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK27130/|title=Immunobiology: The Immune System in Health and Disease|last=Janeway|first=CA Jr|last2=Travers|first2=P.|last3=Walport|first3=M.|publisher=Garland Science (5th edition)|year=2015|isbn=978-0815341017|location=New York}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFJanewayTraversWalport2015">Janeway, CA Jr; Travers, P.; Walport, M. (2015). [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK27130/ ''Immunobiology: The Immune System in Health and Disease'']. New York: Garland Science (5th edition). [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-0815341017|<bdi>978-0815341017</bdi>]].</cite></ref> Приметно је да је у периферној циркулацији апоптоза важна за одржавање оптималне циркулације Б-лимфоцита. <ref name=":6">{{Cite journal|last=Hoehn|first=Kenneth B.|last2=Fowler|first2=Anna|last3=Lunter|first3=Gerton|last4=Pybus|first4=Oliver G.|date=2016|title=The Diversity and Molecular Evolution of B Cell Receptors during Infection|journal=Mol Biol Evol|volume=33|pages=1147–57|doi=10.1093/molbev/msw015|pmc=4839220|pmid=26802217}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFHoehnFowlerLunterPybus2016">Hoehn, Kenneth B.; Fowler, Anna; Lunter, Gerton; Pybus, Oliver G. (2016). [//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4839220 "The Diversity and Molecular Evolution of B Cell Receptors during Infection"]. ''Mol Biol Evol''. '''33''': 1147–57. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1093/molbev/msw015|10.1093/molbev/msw015]]. [[PubMed Central|PMC]]&nbsp;<span class="cs1-lock-free" title="Freely accessible">[//www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4839220 4839220]</span>. [[PubMed|PMID]]&nbsp;[//pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26802217 26802217].</cite></ref> <ref name=":7">{{Cite book|title=Molecular Biology of the Cell|last=Alberts|first=Bruce|publisher=Garland Science; 6th edition|year=2014|isbn=978-0815344322}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFAlberts2014">Alberts, Bruce (2014). ''Molecular Biology of the Cell''. Garland Science; 6th edition. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-0815344322|<bdi>978-0815344322</bdi>]].</cite></ref> По својој структури, БЦР за антигене су готово идентични секретованим антителима. <ref name=":0">{{Cite book|title=Kuby Immunology (Seventh ed.)|last=Owen|first=J.|last2=Punt|first2=J.|last3=Stranford|first3=S|last4=Jones|first4=P.|last5=Kuby|first5=J.|publisher=W.H. Freeman and Company|year=2013|isbn=978-1429219198|location=New York|pages=102–104}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFOwenPuntStranfordJones2013">Owen, J.; Punt, J.; Stranford, S; Jones, P.; Kuby, J. (2013). ''Kuby Immunology (Seventh ed.)''. New York: W.H. Freeman and Company. pp.&nbsp;102–104. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1429219198|<bdi>978-1429219198</bdi>]].</cite></ref> <ref name=":448">{{Cite book|title=Multichain Immune Recognition Receptor Signaling: From Spatiotemporal Organization to Human Disease (Advances in Experimental Medicine and Biology)|last=Brenzski|first=Randall J.|last2=Monroe|first2=John G.|publisher=Springer; Softcover reprint of hardcover 1st ed. 2008 edition (November 23, 2010)|year=2010|isbn=978-1441918871|editor-last=Sigalov|editor-first=Alexander B.|pages=12–21|chapter=Chapter 2: B cell Receptor}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFBrenzskiMonroe2010">Brenzski, Randall J.; Monroe, John G. (2010). "Chapter 2: B cell Receptor". In Sigalov, Alexander B. (ed.). ''Multichain Immune Recognition Receptor Signaling: From Spatiotemporal Organization to Human Disease (Advances in Experimental Medicine and Biology)''. Springer; Softcover reprint of hardcover 1st ed. 2008 edition (November 23, 2010). pp.&nbsp;12–21. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специјално: БоокСоурцес / 978-1441918871|<bdi>978-1441918871</bdi>]].</cite></ref> Међутим, постоји изразита структурна различитост у подручју [[C-terminus|Ц-]] краја тешких ланаца, јер се састоји од кратког хидрофобног џепа који се шири преко липидног двослоја мембране.
 
== Сигнални путеви Б-ћелијских рецептора ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Б-ћелијски_рецептор”