Свети Јустин Ћелијски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника MareBG (разговор) на последњу измену корисника Zarko Bajac ознака: враћање |
Додавање/побољшање референце/и ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 1:
{{Светац
|име= Преподобни Јустин Ћелијски
Линија 5 ⟶ 4:
| слика=Проф. др Јустин Поповић.jpg
| ширина_слике=
| опис_слике= Свети Јустин као професор у Београду
| датум_рођења = {{Датум рођења|1894|4|7}}
| место_рођења = [[Врање]]
Линија 13 ⟶ 12:
| држава_смрти = {{Застава|СФРЈ}}
| поштује_се_у=
| празник= [[14. јун]] (јулијански: 1. јун)<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/praznik_svetog_justina_proslavljen_u_tshelijama|title=Празник Светог Јустина прослављен у Ћелијама|url-status=live}}</ref>
| датум_канонизовања= [[2. мај]] [[2010]].
| место_канонизовања= [[Храм Светог Саве у Београду]].<ref>{{Cite web|url=http://spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_novoprosijavsih_prepodobnih_justina_simeona|title=Канонизација и свечано проглашење светим|url-status=live}}</ref>
| канонизован_од= [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]
| датум_бетификовања=
| место_бетификовања=
Линија 22 ⟶ 21:
| обележја=
| заштитник=
| главно_светилиште= [[Манастир Ћелије]]
| датум_забране=
| спорно=
}}
'''Јустин Поповић''' или '''Свети Јустин Ћелијски<ref>{{Cite web|url=http://www.rtv-vranje.rs/index.php/home/drus-v/item/24530-slava-eparhije-vranjske-sveti-justin-celijski-i-vranjski.html|title=Слава Епархије врањске,Свети Јустин ћелијски и врањски - Радио Телевизија Врање|last=РТВ|website=www.rtv-vranje.rs|language=sr-rs|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.standard.rs/2021/02/16/o-umetnickoj-snazi-dostojevskog/|title=Svetozar Poštić - O umetničkoj snazi Dostojevskog - Novi Standard|date=2021-02-16|website=Нови Стандард|language=sr-RS|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://svetigora.com/u-susici-kod-gracanice-sluzen-cetrdesetodnevni-pomen-blazenog-spomena-doktorki-sonji-rakocevic/|title=У Сушици код Грачанице служен четрдесетодневни помен блаженог спомена докторки Соњи Ракочевић • Радио ~ Светигора ~|website=svetigora.com|language=sr-RS|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_justin_novi_tshelijski|title=Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Видовдан 1966. године {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_justin_tshelijski_beseda_u_12_nedelju_po_duhovdanu|title=Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 12. недељу по Духовдану {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_justin_tshelijski_tumachenje_jevandjelja_u_nedelju_raslabljenog|title=Свети Јустин Ћелијски: Тумачење Јеванђеља у Недељу раслабљеног {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_justin_tshelijski_sa_srbima_u_teshkim_vremenima|title=Свети Јустин Ћелијски са Србима у тешким временима {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2021-03-08}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_justin_tshelijski_beseda_u_5_nedelju_po_duhovdanu|title=Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 5. недељу по Духовдану {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|language=sr|access-date=2021-03-08}}</ref>''' (световно: '''Благоје Поповић'''; [[Врање]], [[7. април]] [[1894]] — [[манастир Ћелије]], [[7. април]] [[1979]]) новоканонизовани је србски светитељ. Био је архимандрит [[манастир Ћелије|манастира Ћелије]], доктор [[теологија|теологије]], професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] и духовник.<ref>{{Cite web|url=http://www.pravoslavie.ru/99512.html|title=Saint Justin (Popovic, 1894-1979),|url-status=live}}</ref>
== Биографија ==
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у [[Врање|Врању]] [[7. април|7. априла]] ([[25. март]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]) [[1894]]. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Породица Поповића се доселила у село [[Горње Жапско]] из околине [[Тетово|Тетова]], касније се спустила у Врање.<ref>{{cite book |last=Поповић |first=Јустин |title=На Богочовечанском путу | year=2014 |publisher=Манастир Ћелије}}</ref> Била је кроз генерације свештеничка породица, једино је Благојев, отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/zhitije_svetog_justina_tshelijskog|title=Житије светог Јустина Ћелијског|url-status=live}}</ref>
У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи [[Иринеј Ђорђевић|епископ далматински Иринеј.]] Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише [[Фјодор Достојевски|Достојевског]].
Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети [[Бог]]у да би био што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе.<ref>{{Cite web|url=https://www.atlantaserbs.com/learnmore/zitije-justin.htm|title=Житије преподобног оца нашег Јустина Новог Ћелијског|url-status=live}}</ref>
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у [[Ниш]]у током [[Први светски рат|Првог светског рата]], а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко [[Албанија|Албаније]]. Стигавши у [[Скадар]], Благоје моли [[Патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]] за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110116061442/http://www.bogoslov.ru/de/text/1247691.html|title=Der Heilige Mönch Justin Popović und seine Kritik der humanistischen Anthropologie|url-status=live}}</ref>
Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до [[Бари]]ја, а после тога преко [[Париз]]а, богослови стижу у [[Лондон]] где их прихвата јеромонах [[Николај Велимировић]]. Из [[Енглеска|Енглеске]] где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Због немира који су надолазили, богослови су [[1916]]. године повучени назад у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорду]] и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези ''„Религија и философија Достојевског“'', која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију [[1919]]. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у [[Грчка|Грчку]]. Постао је стипендиста [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог синода]]. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин [[јерођакон]]а. У Грчкој, као и у [[Русија|Русији]] и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима.
Линија 51 ⟶ 50:
У своме животу у Ћелијама стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који би стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић — лелићки парох, аввини ученици и поштоваоци...
Отац Јустин, упокојио се на дан после свог рођендана — на празник [[Благовести]] [[7. април]]а (25. марта) [[1979]]. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.hilandar.org/prenos-mostiju-sv-justina-celijskog/|title=Пренос моштију Светог Јустина Ћелијског|url-status=live}}</ref>
Дана [[2. мај]]а [[2010]]. године, одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора СПЦ]] Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ као ''Преподобни Јустин Ћелијски'' са [[Симеон Дајбапски|Симеоном Дајбабским]] у [[Храм Светог Саве|Храму Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]]. Његове мошти су пренете у цркву манастира Ћелије 14. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_u_manastiru_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih Манастир Ћелије домаћин свечаности за памћење (СПЦ, 15. јун 2014)]</ref>
Линија 58 ⟶ 57:
== Књижевно-богословски рад ==
Убрзо после Првог светског рата јавио се књигом ''Филозофија и религија Ф. М. Достојевског'' (1923). По оцени неких ово дело Јустиново је једна од првокласних и најбољих студија уопште о генијалном руском писцу.<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=929616|title=Život kao Crkva|url-status=live}}</ref>
Јустин Поповић, који је у међувремену постао професор догматике на Теолошком факултету, своју тему о Достојевском је унеколико проширио у новој књизи под насловом ''Достојевски о Европи и Словенству'' (1940). Религиозна мисао руског писца послужила је Јустину Поповићу да реинтерпретира религиозну филозофију православља. Постављајући у новим условима, пред [[Други светски рат]], питање односа Европе и словенства, којом су се бавили још словенофили, блиски Достојевском, Јустин Поповић је посредно отварао и српско питање. Било је то пред сам почетак Другог светског рата.
Линија 102 ⟶ 101:
== Референце ==
{{reflist|30}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Православље}}▼
{{Други пројекти
| commons = Justin (Popović)
Линија 127 ⟶ 125:
* [http://spc.rs/sr/zhitije_prepodobnog_oca_nasheg_justina_novog_tshelijskog Житије Преподобног оца нашег Јустина Новог Ћелијског (СПЦ)]
* [https://books.google.rs/books/about?id=SKkiDQAAQBAJ&hl=sr&redir_esc=y Срна у изгубљеном рају]
* [https://www.molitvenik.in.rs/molitve/molitvenik_sveti_avva_justin/Sveti_avva_Justin_Celijski_Molitvenik.pdf МОЛИТВЕНИК - КАНОНИК у преводу светог авве Јустина]
▲{{портал бар|Биографија|Православље|Хришћанство}}
{{Authority control}}
| |||