Анте Павелић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
боља слика
и Срби "славе" 10. травањ
Ред 39:
Убрзо по [[Априлски рат|инвазији]] [[силе Осовине|сила Осовине]] на Југославију у априлу 1941. [[Славко Кватерник]] је, уз немачко допуштење, прогласио оснивање Независне Државе Хрватске у Павелићево име, који се убрзо вратио, преузео контролу над марионетском владом и убрзо створио политички систем сличан [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] и фашистичкој Италији. Павелић је морао да Италијанима да територијалне уступке. Бруталан режим који је предводио Павелић је био одговаран за генодицне прогоне [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јереја]] и [[Роми|Рома]] који су живели на територији НДХ{{sfn|Glenny|2001|pp=497–500}}, што је укључивало масовна убиства стотине хиљада Срба, и десетине хиљада Јевреја и Рома.{{sfn|Glenny|2001|p=500}}, као и за прогоне Хрвата антифашиста. Расне политике НДХ су значајно допринеле брзом губитку контроле над окупираној територији, где је становништво масовно одлазило у [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]], и чак натерало немачке власти да покушају да обуздају Павелића и његову геноцидну кампању.{{sfn|Glenny|2001|p=487}}
 
На крају [[Други светски рат|рата 1945.]] Павелић је наредио својој војсци да се бори чак и после немачке предаје, али он сам је побегао у [[Аустрија|Аустрију]] и избегао [[случај Блајбург|репатријацију код Блајбурга]]. Павелић је на крају стигао до [[Аргентина|Аргентине]], где је остао политички активан. На његаКада је хрватско-усташка имиграција у Аргентини 1957. извршенг. атентатпрослављала који„Дан независности”, односно дан стварања НДХ ([[10. април]]), [[Благоје Јововић]] је пуцао на Павелића, али је бивши усташки поглавник преживео,<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3833674/blagoje-jovovic-ante-pavelic-argentina.html|title=Благоје Јововић, човек који је упуцао Анту Павелића|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-04-10}}</ref> после чега је побегао у [[Франсиско Франко|Франкову]] [[Шпанија|Шпанију]],. гдеУ Шпанији је и преминуо од рана задобијених ранаприликом атентата. Никада из болнице није изашао.<ref name=":0" />
 
== Биографија ==
Ред 173:
 
=== Рањавање и смрт ===
Тито није успео да му Павелић буде изручен, али постоје озбиљне сумње да је Титова државна безбедност настојала да убије део својих противника који су били изван Југославије. Након покушаја [[атентат на Анта Павелића|атентата]] на Павелића средином10. априла [[1957]]. године<ref name=":0" /> у предграђу Ломас дел Паломар у [[Буенос Ајрес]]у, он се склонио у [[Шпанија|Шпанију]] у којој владао последњи фашистички диктатор у Европи [[Франсиско Франко|Франко]]. ТамоПокушај сеатентата покушаоје опоравити од рањавања у једном католичком манастиру уизвршио [[МадридБлагоје Јововић]]у, а умродан је убиран [[28.с децембар|децембру]]намером [[1959]]. Није поуздано утврђено којер је извршиотог атентатдана набила њега.прослава Поред„Дана Титовенезависности”, државнеодносно безбедностистварање постојенацистичке идржаве другиНДХ осумњичени(10. Долазилоаприл) чији је доПавелић сукобабио међупоглавник.<ref самимname=":0" усташама/> уУ иностранству,Шпанији такосе даПавелић јепокушао покушајопоравити убистваод могаорањавања битиу последицаједном њиховогкатоличком унутрашњегманастиру сукоба.у Наравно[[Мадрид]]у, постојалиа суумро сукобије и измеђуу српских националиста и усташа[[28. Тако дадецембар|децембру]] су и српски националисти могли бити извршиоци атентата[[1959]].
 
Није поуздано утврђено ко је извршио атентат на њега. Поред Титове државне безбедности постоје и други осумњичени. Долазило је до сукоба међу самим усташама у иностранству, тако да је покушај убиства могао бити последица њиховог унутрашњег сукоба. Наравно постојали су сукоби и између српских националиста и усташа. Тако да су и српски националисти могли бити извршиоци атентата. По речима српскога историчара [[Милан Ст. Протић|Милана Ст. Протића]], иза атентата није стајао [[Јосип Броз Тито|Броз]] (који није имао вољу да елеминише Павелића), већ [[Слободан Пенезић Крцун]] и [[Милан Стојадиновић]].
Премда је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Анте Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица у Хрватској, ХЧСП-а, ХСП-а али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1017826/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83.html РТС: Миса за Павелића у Сплиту (29.12.2011.)], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Премда је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Анте Павелић има респектпоштовање поклоника и подршку неких црквених лица у Хрватској, ХЧСП-а, ХСП-а али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1017826/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83.html РТС: Миса за Павелића у Сплиту (29.12.2011.)], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Атентатор Јововић је 2020. г. добио своју улицу у Београду што су оштро критиковали поједини либерални интелектуалци сматрајући да Срби не треба да славе осветника.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/blagoje-jovovic-nije-gavrilo-princip/|title=Blagoje Jovović nije Gavrilo Princip - Lični stavovi - Dnevni list Danas|date=2020-10-01CEST15:30:21+02:00|website=www.danas.rs|language=sr-RS|access-date=2021-04-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://srpska24.me/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8/|title=Спорења око Благоја Јововића: Осветник заслужује улицу у Београду! {{!}} Српска 24|date=2020-07-29|language=sr-RS|access-date=2021-04-10}}</ref>
 
== Референце ==