|
'''Протонаука''' (од речи ''[[wiktionary:proto-#Prefix|прото-]]'' + ''[[наука]]'') означава најраније епохе у [[Istorija nauke|историји науке]] када је [[Naučna metoda|научни метод]] тек настајао.
У [[Филозофија науке|филозофији науке]] постоји неколико дефиниција '''протонауке'''.
Наједноставнији смисао (најтачније одражава корене речи: ''[[wiktionary:proto-#Prefix|прото-]]'' + ''[[наука]]'') означава најраније епохе у [[Istorija nauke|историји науке]] када је [[Naučna metoda|научни метод]] тек настајао. Једна од протонаука је [[алхемија]]. Тако је [[Исак Њутн]] крајем 17. века и почетком 18. века доприносио наукама [[Хемија|хемије]] и [[Физика|физике]], иако је званично био алхемичар и [[Природна филозофија|природни филозоф]]. Са тачке гледишта из 21. века, Њутн се класификује као протонаучник.
ДругоУ [[Филозофија науке|филозофији науке]] постоји неколико дефиниција протонауке. Стога, друго значење протонауку убацује у данашњи свет надовезујући се на разлику између "''тврдих и меких наука"'' ([[Енглески језик|енгл]]. ''Hard and soft science'') по којој се науке рангирају по томе колико имају ригорозну [[Методика|методологију]]. У овом смислу се природне науке попут [[Физика|физике]] и [[Хемија|хемије]] посматрају као науке, док се [[психоанализа]] може класификовати као протонаука због њене теоријске основе и недостатка [[Empirijska teorija|емпиријских]] доказа. У овом контексту, протонаука се разликује од [[Псеудонаука|псеудонауке]], јер се она ипак мења са новим доказима док се у псеудонауци првобитна [[хипотеза]] не мења без обзира на доказе.
[[Филозофија хемије|Филозоф хемије]] Јап Бракел дефинише протонауку као "проучавање ''нормативних'' критеријума за експерименталну употребу технологије у науци".<ref>Brakel, Jaap, "[https://books.google.com/books?id=XU1OwXNHN50C&pg=PA160&dq=protoscience&hl=en&sa=X&ei=xsn6Tty0BtO78gOz8oAZ&ved=0CDYQ6AEwAQ#v=onepage&q=protoscience&f=false protoscience and protochemistry]", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000</ref>
[[Томас Кун]] је истакао да протонаука "''ствара закључке који се могу тестирати, али ... ипак подсећа на [[Филозофија|филозофију]] и [[уметност]], а не модерну науку. Мислим на, на пример, у областима као што су [[хемија]] и [[Електрицитет|еликтрицитет]] до средине 18. века, изучавање [[Наслеђивање|наследства]] и [[Filogenetsko stablo|филогенетских стабала]] до средине 19. века или многе [[Društvene nauke|друштвене науке]] данас"''. Истичући да оне задовољавају критеријуме тестирања, [[Карл Попер|Попер]] се пита да ли дискусије у протонаучним пољима "доводе до јасног прогреса".<ref>{{Cite book|title=Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965]|last=Kuhn|first=Thomas|publisher=Cambridge Univ. Press|year=1970|isbn=978-0-521-09623-2|editors=Imre Lakatos and Alan Musgrave|edition=Reprint|location=Cambridge|pages=244-245}}</ref>
Термин ''пренаучни ''значи "''у односу на епоху пре него што је наука постојала"''. На пример, [[традиционална медицина]] је постојала хиљадама година пре него што је настала медицинска наука и због тога се многи њени аспекти означавају као пренаучни. У сличном, али мало различитом смислу, протонаучне теме (као што су алхемија током Њутновог времена) се могу назвати пренаучном, у ком случају су ''прото-'' и ''пре-'' [[Синоним|синоними]].
Неке протонауке постају део званичне науке.<ref>{{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20120419010537/http://www2.fiu.edu/~mizrachs/truzzi.html |date=19. 4. 2012. |title=''Reflections on the reception of unconventional claims in science'' }}, newsletter ''Center for Frontier Sciences'', Temple University (1990). Archived from [http://www2.fiu.edu/~mizrachs/truzzi.html the original] in April 19, 2012.</ref> Тако је из [[Астрологија|астрологије]] настала [[астрономија]] или из [[Алхемија|алхемије]] [[хемија]].
== Види такође ==
| 