Крунисање Николаја II и Александре Фјодоровне — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
1. (13.) јануара 1896. године објављен је Врховни манифест „О предстојећем светом крунисању њихових царских величанстава“ , према којем је церемонија крунисања требало да се одржи у мају. Одговорност за организацију церемоније додељена је Министарству Царског суда, на основу којег су организоване Комисија за крунисање и Кронарни уред.<ref name=сoronation>[https://www.runivers.ru/lib/book3139/9997/ The complete collection of laws of the Russian Empire]</ref>
 
Предложено је да све особе које учествују 9. маја у церемонијалном уласку царског пара у Москву 9. маја, дођу у Москву најкасније 5. маја. Свечани улазак требао је бити из палате Петровски на Петербуршкој магистрали и даље Тверском-Јамском и [[Тверска улица|Тверском улицом]].<ref>''The highest approved ceremonial of ceremonial entry into the city of Moscow before the holy coronation of their imperial majesties, the sovereign, Emperor Nicholas Alexandrovich, the autocrat of Russia and the sovereign, Empress Alexandra Feodorovna''. // "The addendum to No. 91 of the newspaper" Government Gazette "on April 24, 1896". page. 1 (a detailed description of the ceremonial entrance ceremony plan); the text is reprinted in No. 92 of the same edition along with the ceremonial of holy coronation.</ref>
 
За припрему прославe био је одговоран [[Министарство императорског двора|министар царског двора]] гроф [[Иларион Воронцов-Дашков|Иларион Воронцов-Дашков]]. Врховни маршал био је гроф Константин Пален, а врховни церемонијал био је кнез Александар Долгоруков. Дужност гласника обављао је Јевгениј Прибилски, службеник Сената. Јединица за крунисање формирана је од 82 батаљона, 36 ескадрила, 9 чета и 28 батерија, под командом великог војводе Владимира Александровича. Под његовом командом био је и посебан штаб са правима Генералштаба на челу са генерал-потпуковником НиколајНиколајом БобриковБобриковим.<ref>"Government Gazette". 4 (16) May 1896, № 98, p. 3.</ref> Владимир Александрович је стигао у Москву и преузео команду 3. маја 1896. године.<ref>Government Gazette. 5 (17) May 1896, № 99, p. 2.</ref>
 
У априлу 1896. године из Санкт Петербурга у Москву довезено је преко 8.000 [[Пуд (мера за тежину)|пуда]] прибора за јело, а од тога златних и сребрних сетови било је 1.500 пуда. Кремљ је средио 150 специјалних телеграфских жица за повезивање свих амбасада.<ref>''Preparation for coronation celebrations'' // "St. Petersburg Vedomosti". 24 April (6 May) 1896, № 111, p. 4.</ref>
 
Dana Дана 6. маја, на рођендан Николаја II, цар и царица стигли су на железничку станицу Смоленски у Москви. Дочекали су их чланови царске породице, великодостојници, царски званичници и пуно људи. Генерални гувернер Москве велики војвода Сергеј Александрович, ујак цара и супруг царичине сестре Елизабете Фјоодоровне дочекао је цара и царицу. Од станице царски пар је затвореним кочијом наставио до палате Петровски.<ref>"St. Petersburg Vedomosti". 8 May 1896, № 125, p. 1.</ref> Припрема крунисања, знатно је премашила претходна.<ref>''Moscow before the coronation'' // "St. Petersburg Vedomosti". 8 May 1896, № 125, p. 2.</ref>
 
[[Марија Фјодоровна (супруга Александра III)|Марија Фјодоровна]], мајка Николаја II, стигла је 8. маја на железничку станицу Смоленски где ју је дочекао велики број људи.<ref>''Coronation days in Moscow'' // "St. Petersburg Vedomosti". 10 (22) May 1896, № 127, p. 1.</ref> Исте вечери, испред палате Петровски, царском пару је одржана серенада у извођењу 1.200 људи, међу којима су били хор Царске руске опере, студенти конзерваторијума и чланови руског хорског друштва.<ref>''On the eve of the coronation'' // "St. Petersburg Vedomosti". 11 (23) May 1896, № 128, p. 1—2.</ref>
 
Свечани улазак у град догодио се 9. маја. Прво је дошла полицијска пратња, с водом жандара, затим царски конвој, низ кочија са угледним људима, затим коњски стражари, царски лични конвој, козачки гардијски пук, пук Његовог Величанства, и тако даље.
 
На дан крунисања литургија и захвалне молитве служене су у свим црквама у Санкт Петербургу. Престоничке цркве нису могле да приме све ходочаснике, због чега су се молебани служили и на трговима у близини одређеног броја катедрала и неких цркава.<ref>''14 мая в Петербурге'' // «[[Санкт-Петербургские ведомости]]». 16 ([[28 мая|28]]) мая 1896, № 132, стр. 6.</ref>